Аутор: Jovica N. Djordjević

Znaješ li kolko silno srce zaboli
ka ti sliće od selo pred oči minu
da proodiš,da vidiš duša ti voli
pa samo opcuješ prokletu tuđinu

I mrštito pogledaš kude je flaša
ne sipuješ u čašu, Iz flašu piješ
vidiš da tova ne je rećija naša
pa ti od muće dojde da se ubiješ

Pa čekaš da pukne pusta zora rana
da ti sl’ze speru ove letnje ćiše
da ti dušu uzne prokleta mejana
da oči zatvoriš,da te nema više

I duša da litne,po nebo zaploviš
da dojdeš pri Šopku doma da se vrneš
da sipneš rećiju na svi koji voliš
celo selo naše s ruće da prigrneš.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
24.06.2026g.

Oprosti za ljubav što u meni gori
što još tvoje ime šapatom dozivam
što još srce moje s uspomenom zbori
i što samo tebe u snovima imam

Oprosti za čežnju što u srcu gori
i za svaku suzu što je tajno pala
za nemir što dušu svake noći mori
i za veru koju nisi sačuvala

I šti tebe tražim u tišini noći
kad se senke skupe oko moga praga
što ne mogu dalje ja bez tebe poći
dok u duši lebdi tvoja senka draga

Oprosti što čekam korak da se javi
iako je vreme sve tragove skrilo
što te srce moje među zvezde stavi
kao da se ništa nije dogodilo

Ne tražim da vratiš ono što je bilo
ni ti da se prošlost ponovo otvori
dovoljno je znati da si moje milo
i da tvoja slika u mom srcu gori

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
20.06.2026g.

Hej živote kurvo,ti podmuklo štene
već dugo lelujam po stazama bola
smogni malo snage pa udri na mene
ne ubadaj mi voljene izokola

Hej živote skote, ti lažove stari
mene nećeš lako prevest’ preko mosta
nakana ti podla neće da prevari
ovo malo duše što u meni osta

Hej živote muko, ti đavolji slugo
istinu o sebi od tebe sam krio
varao sam tebe podlo mučki,dugo
kraj nebeske porte ja sam gnezdo svio

Kad mi prođu dani i ponoć se javi
od Gospoda sreću više neću kriti
smejaću se dok ti đavo lice davi
jer bez mene skote tebe neće biti.

autor
Jovica N.Đorđević
13.06.2026g.

Bila si mi samo san,moj najlepši tren
uzvišena patnja mladalsčkih dana
sveta rajska bašta,najlepši cvetak njen
zanavek u srcu nepresušna rana

Bila si umilna ko molitva stara
ko večernji šapat nad usnulom vodom
sveti putir moga božansvenog dara
što večno treperi u duši pod svodom

Bila si mi ljubav, svi nemiri njeni
zazidani stihom u sutonu davnom
uspomena sveta što gori u meni
kandilo što dimi u zamaku tavnom

Kada zgasnu zvezde nad stazama pustim
i vetrovi minu nad dolinom snova
u duši ću ime tvoje ja da spustim
kao jecaj davni sa usnulog krova.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
06.06.2026g.

Kad uboge dane sve u jedan zbrojim
i nebom zaplovi ova duša prosta
neću hladan kamen sa imenom svojim
nek zaborav satre što od mene osta

Nek mi crna zemlja sklopi oči snene
bez krsta,bez sveća,bez imena moga
da me kiše biju ako uzdah krene
kao kletva starog umornoga Boga

Ako neko nekad moje ime šapne
nek to bude tiho ko molitva stara
da mi grešno telo lancima razapne
dok mi duša gori između dva žara

A kad pesma krene sazdana od bola
i svirači lenjo prelistaju note
Svako reč u pesmi od bola je pola
mali grumen tuge što iz mene ote.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
30.05.2026g.

U utrobi pakla, ponornici duša
gde bezvredno htenje u pakosti drema
tamo gde se večnost mom životu gnuša
u praznini zvezda tražim čega nema

Dok mrtva tišina niz hodnike puže
kroz pepeo snova gde nestaje sena
u očima noći crne slutnje kruže
tražeći u tami nešto čega nema

Iz beznađa trulog ka svetlosti hrlim
razapet na stubu gnojavih dilema
pružam svele ruke nešto da zagrlim
nešto što u raju nit u paklu nema

I kroz bezdan gde ni Bog ne sme da siđe
u memljivoj krvi raspadnutih tema gledam kako večnost sama sebi priđe
žedna neke čežnje koje više nema.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
23.05. 2026g.

Podadoh se kurvi, zlotvoru i grehu
neprebolu duše,smućenome umu
kroz pomračja hodih u krvavom smehu
noseć crni znamen po trulome drumu

Kad kandila minu pred očima mojim
i pepeo satre svu molitvu staru
ostah sam u mraku da demone zbrojim
nedostojne želje u životnom žaru

Crvi mi u srcu načiniše presto
a gavrani kljuju ostatke od časti
ne prepoznah više ni vreme ni mesto
ni zrno od davno isčeznulih strasti

No još negde tinja pod kamenjem zima
ta poslednja iskra što deli od smrti
taj nemi vapaj pred nebeskim dverima
što me kao čigru u beskraju vrti.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
10.05.2026g.

Kad usahnu strasti pod plaštom oluje
i isprazni dani u jedan se zbroje
zaurlaću glasno nek nebo me čuje
jedino ti si bila najmoje moje

I božanske ptice kad prhnu iz duše
dok najcrnje sumnje u srcu se roje
rasporiću stege što grudi mi guše
pevaću samo tebi najmoje moje

I beskrajne svode kad munja okiti
pa odorom presvuče dugine boje
ni istinu u srcu ne može skriti
jer ti zanavek beše najmoje moje

Dok poslednje misli u tišini struje
kad sene i tuge u jedno se spoje
ostaću da ćutim dok srce tuguje
jer ti beše zanavek najmoje moje.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
09.05.2026g.

Nije mene strah,teskoba je neka
što me sudba vraća opet staroj iži
gde tiga u mraku zabrađena čeka
tamo gde Gosporu mogu biti bliži

Kroz trnje I šiblje istinu sad tražim
ono sveto zrno zakopane nade
tražim grumen zlata jade da ublažim
komad večne sreće Bog da meni d koade

U tišini noći dok se duša slama
i dok svaka miso kao kamen tišti
ja podižem pogled iznad svojih tama
tražeć zlatno zrno što pod stenom vrišti

Jer i kad se puti u beznađe sliju
i kad stare rane opet prokrvare
znam da negde gore tiho zvezde bdiju
čuvajući spomen na stare brvnare

Ako padnem opet nek me vera digne
nek me vodi staza kroz oluje sive
nek iz bola mene nova snaga stigne
da zalečim bolne svoje rane žive.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
02.05.2026g.

Dok ljubav u bolu nemo sagoreva
nestaje u dimu sve što beše vredno
još tmulo u duši nemo munja seva
da obasja na tren prazno srce ledno

Može li se iskra iz pepela dići
kada vetar nade utihne u nama
da li sve što voliš mora nekud ići
da l bez nade duša može živet sama

Zar crnilu duša treba da se divi
da po svetu luta ostavljena,sama
da l umrlu ljubav može da oživi
prolivena suza,kajanje u nama

Dok poslednja iskra ljubavi se gasi
kroz tamu baulja kleta duša sama
još zgarište nade kao barjak krasi
sećanje na ljubav što beše u nama.

autor
Jovica N.Ðorđeviċ
25.04.2026g.