Аутор: Jovica N. Djordjević

Peku me pogledi licemernih ljudi
sve lažljive reči slatko izrečene
ukaljani uzdah izbačen iz grudi
razjapljene usne čudom zatečene

Zar trpezu svetu s krvnikom da delim
što na ranu mučki stavi grumen soli
pa udari na me svojim bićem celim
tamo gde mi dušu ponajviše boli

Zar da gledam gube, veštice i vile
što ko đavli crni silom naumiše
da poseku stablo što mi grudi svile
pa izdanak nežni kletvom zalomiše

Mome nežnom stablu Bog zaleči rane
na koren se nežni božja milost spusti
sad izdanak mladi širi cvetne grane
zlotvoreva kletva osta sanak pusti.

autor
Jovica N. Đorđević
26.10.2024g.

Gledam kako vetri mučki stablo krune
sa životnih grana svelo lišće pada
ni cike, ni glasa zlotvora da kune
u samrtnom ropcu stoji puno jada

Samoniklo samo gde još stoji međa
gde zla braća svoju dedovinu dele
izdaci mu mladi okrenuli leđa
nikog da natopi tužne grane svele

Sad stihija svaka mučki ga šamara
uzalud se stablo klanja mladoj zovi
da pronađe nekog vrsnog kalemara
da prišije stablu svež izdanak novi

Stan’te silni vetri nek stihija štukne
što mu tužna sudba stari koren klima
zar da staro stablo svo od jada pukne
kad izdanak svaki novi koren ima.

autor
Jovica N. Đorđević
19.10.2024g.

Kada bolne stare prokrvare rane
čežnja na tren mučki sreću mi probudi
sećanje na lepe mladalačke dane
kano milost sveta kanu mi na grudi

Kao kaplja sode u prevrelom vinu
podle laži slete srcu da mi kažu
pa se kano milost na grud’ma rasplinu
da ne spoznam samo koliko me lažu

Stan’ živote kleti nadu mi ne budi
ja već dugo lebdim na oblake bele
zalud slatki melem sipaš mi na grudi
moje rane nikad neće da zacele

Jer za laži tvoje nimalo ne marim
burni snovi u me već ka Bogu kreću
osećam u telu kako duša stari
novu kišnu jesen dočekati neću.

autor
Jovica N. Đorđević
12.10.2024g.

Pusti neka život za grehe mi sudi
što godine naše ko bisere prosu
nikada te nisam privio na grudi
ni poljupcem nežno milovao kosu

Pusti ako može Bog da mi oprosti
što ti ljubav bacih u toj baruštini
gde izgubi sebe i zrno radosti
što ti život sa mnom prođe u tišini

Ko vojnik na straži čuvao sam tebe
u noćima dugim gledao te nežno
u duši sam često proklinjao sebe
što ti suza kvasi belo lice snežno

Kad životni smiraj bude od sveg jači
i pred Bogom stanem svojim bićem golim
žaliću još draga što ne mogu reći
koliko mi značiš , koliko te volim.

autor
Jovica N. Đorđević

Hladna će zima svoje ruke sklopiti
goli će ostati samotni bregovi
sa neba će beskrajnu tugu topiti
novembarski ledeni, mokri snegovi

I opet će fijuk tišinu da slama
sa razboja hladnog novembarskog tkača
od tanane svile satkaće jelama
biserne toke na kragni ogrtača

Zacviliće vetar kroz čestere guste
tražiće izdanke proklijalog slada
da prekrije snegom oranice puste
da pod njim iznikne nežna duša mlada

Al’ zalud će zima sve odore šiti
tiho jezde topli vetrovi sa juga
snegove će mokre brzo otopiti
opet će u srcu carovati tuga

Čekaće u tami sve dok zima mine
šumom ozelene samotni bregovi
da se kao čežnja na grud’ma raspline
da zanavek caruju mokri snegovi.

autor
Jovica N. Đorđević

Na mestu gde jesen preseca leto
gde majušni svitac svoj fenjer gasi
gde je sve tako uzvišeno, lepo
tamo putuju svi moji uzdasi

Podno visoke nazubljene stene
gde ledena voda kamen umiva
tamo mi žive lepe uspomene
još vetar me tamo tiho doziva

Da orosim suzom sve što je svelo
i livadi vratim zelenu boju
osmehom ozarim namršteno čelo
na grudi prigrlim mahalu svoju

Tamo gde pahulja ćilime plete
da borove grane srebrom ukrasi
tamo zanavek moje misli lete
tamo putuju svi moji uzdasi.

autor
Jovica N. Đorđević
21.09.2024g

Veseli se srpski rode
hoće da nam truju vode
ali pašće neka kinta
sve za slavu Rio Tinta

Što litijum ljudi krive
đubriće nam njime njive
i sva naša dedovina
biće jedna jalovina

A u holu našeg dvorca
slavićemo Olaf Šolca
uz blagoslov svetog popa
što Srbijom samo kopa

U Nemačkoj to ne znaju
litijum da iskopaju
samo seljak srpski sveti
kolima će on da leti

Šta će gedži rodna njiva
čista reka kruška, šljiva
kad on može da se šlihta
sve za slavu Rio Tinta

Za dečake i za klinke
pravićemo palačinke
za Srbiju nema gladi
samo da se ruda vadi.

autor
Jovica N. Đorđević
07.09.2024g.

O slatka smrti nevesto Hada
davno mi telo ka tebi hrli
da ova duša stečište jada
pohotne tvoje skute zagrli

I slatke strepnje dok smrti prasak
ubogo staro telo prožima
svaki treptaj, poslednji časak
u oku ceo život sažima

Svatove spremaj nevesto Hada
grešne će duše za tobom poći
kad moju dušu napusti nada
srećna će ona pred tobom doći

O slatka smrti jedina drugo
za grehe klete meni ne sudi
sva moja srećo, radosti, tugo
zanavek moja kraj mene budi.

autor
Jovica N. Đorđević

Pogle Bože reke ucveljenih ljudi
gde se po čairu k`o đerdani nižu
i kadiju gnusnog što kuvetom sudi
pa mu podanički pod skute gamižu

Zar smo nedostojni mi milosti svake
što nam svaki ćutuk lako niti kida
pa nam zli điđija kopa crne rake
da nam satre svetlo očinjega vida

Usnulima Bože ti otvori oči
neka sveta jara iz očiju sine
svaku bolnu suzu u biser pretoči

da se kano zvezda u nebesa vine.
Pa milošu svojom ozari nam lica
neka teče samo suza radosnica.

autor
Jovica N. Đorđević
24.08.2024g.