SUTRA DA SRETNEM TEBE – Ljubica Pejić – Kuzmanović

Niko nije lepše,
od tebe pesme pisao,
kosu sa lica sklanjao
ni takav osmeh nosio.

Zbog tebe svi su patili
a ja sam za tebe disao!
Sutra da sretnem tebe,
ja bih se opet zanosio.

Nikad ti nisam rekao,
visoko ti si stajala
a ja sam samo padao.
Mladost je kratko trajala…

Na anđela si ličila
i kad si greške pravila
pred tvojom kućom sam čekao
i nadao se nadao…

Sutra da sretnem tebe,
po stihu bih te poznao.
Bez tvoga glasa, bez sebe,
svoje srce sam srozao.

Tumaram svetom, ne živim.
Tvoj dodir duša pamti.
Sve sam to davno spoznao,
al kako tebe da krivim?

Život je košmar nezamisliv
i sve je odnela voda,
modrog jezera sliv.
Morala si to znati ,čežnjo,
ti, mojih snova nepogoda!

© Ljubica Pejić – Kuzmanović
Čerević