ГУБИМ ТРЕНУТКЕ – КОЗИЋ САША

Губим лепе тренутке

свога живота.

Упадам у његове рупе,

пуне изненађења.

Игра сенки на моме прозору

упозорава.

Време сурово лети,

троши своје последње тренутке,

губи тренутак истине,

створене у магији самога живота.

Временом уништене лепоте,

животног искуства вечитог губитника,

и порока нестварне лепоте,

које само живот може да створи

по узору на себе.

Стварајући тако

једну једину могућност,

могућег стварања живота,

једне једине идеје

на постаменту

Божије истине.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić