Песма о зашто

Песма о зашто.

Сањам још увек , да трчим боса.

Сањам још увек, да моје образе

умива јутарња роса,

Сањам и пахуље на длану

топе се , док се будим нестану.

Зашто ми дан  однесе сан?

Зашто ми данашње пахуње не врате

ондашње безбрижнe сате?

Да трчим по трави,боса

да гледам како по ливади

пада јутарња роса .

Зашто ми мир замени немир?

Тонем  у очај,тужни су дани,

Зашто је тако кад човек стари?

Зашто су боје тамне?

Зашто ми срце  парају ране ?

Желим и сада  као некад

да у мени гори нада,

да сањам да волим

и све тамно  у сунце обојим.

Зашто ће сваки будући дан

сутра бити јуче?

Јасно ко дан зашто ме такве

мисли муче.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović