Кашље ветар у крошњама уморне тополе , опомиње редом све , да се време уморило, да се одмара .
Када ми станемо , стане и време на које одавно пада прашина заборава , покривајући све наше мисли о великом стварању .
Све велике мисли створене су давно , пре самог процеса стварања.
Сваки трен прогута време потребно да се роди нешто велико , као живот , који прекратко траје да би све наше мисли испунио .
И када оно стане станемо и ми . Крај
(Прочитано: 31 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.036 пута)