Долином успомена тражим заборављену истину, пуну некадашњих мириса трулежи и заборављених еротских догађаја, сличних летњем пљуску.
На почетку , јака олуја, снага, а потом , мекоћа, млакост и крах.
Свега је ту било, а најмање љубави. Оне праве, исконске , љубави какве је било кад смо сви били невини, ишли у исту школу, гледали на свет истим очима.
Тај прљави свет.
Прљав , али мора да се научи живети у њему.
Постоје правила , ружна, зла, покварена , али довољна да се преживи ова џунгла. Сирова истина неме садашњице.
Њу не треба волети. Треба је разумети.
И живети
с њом.
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.647 пута)
