Био једном један град
у њему су живјели мама и тата
и једна дјевојчица што је
умјесто играчки жељела брата.
Жеља је била толико јака
да јој је снагу васиона чула
и док су сви говорили – немогуће
брат је дошао на врата.
И чувала га је, пазила и мазила
од свега и свих више вољела
он је падао а она би сузе ронила
он је кољена гребао, њу је рана бољела.
Било је то у једном граду
сестра је живјела за брата
и брат је дисао за сестру
а онда су дошли пси рата.
Залуд је сестра васиону молила,
сва врата она је затворила
завјеса од мржње, крви и дима
очи васионске је заклонила.
Био једном један град
били једна сестра и један брат
било, више није, више нема
ни града, ни брата, ни кућних врата.
Било једном, негдје, некад
од свега само оста – било
између се још наредало доста
неких – било и неких – нема.
Било, више нема, све дрема
све мирује, снева и све тихује
све спава вјечним сном
само успомена будна, бдије.
( 2015. )