ОДУВЕК
Од када је истине,
постоји и лаж,
и прати је верно,
као да је пас…
Од када је правде,
и неправда гори,
зло се против доброг,
нечастиво бори…
Од када је љубави,
постоји сујета,
и у својој тами,
неопрезно шета…
Од када је ноћи,
постоји и дан,
таквих ноћних мора
за немиран сан…
Од када је човека
искушења блуде,
успех им је сваки корак,
што чини нељуде…
Од када је реке,
постоји корито,
али и поплаве,
да не пита никог…
Од кад зове небо,
постоје и птице,
станарице тихе,
и нежне селице…
И брда постоје,
да се смеју долу,
шуме су за крила,
рањеном соколу…
Од када је почетка,
постоји и крај….
али очи анђела
знају и за Рај!
(с) Миладиновић Сандра
