(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)
Ne pitam te Devla
Odakle ti volike tvrde džade
Na sve četri strane od beli svet
Pitam odakle ti ja vaki ko katran
Sa tabani tvrdi i mekano srce
Ko kajmak na lebac topim se na sunce
Od sreću što greje a da ne platim
Ljubim ti vurunu cigansku bože
Na leđa je nosim di god da pođem
Sa put pod taban
I pamet među noge
Na kljuse bez potkovicu
I sa ženu bez gaće
Sa deset deca u taljige bez točak
Ciču od sreću i kad su bez ručak
U prazan koto tuču ko u doboš
Čuješ li kako dreču u pesmu
“Cige- mige na taljige
voziii devla
cicvara -popara
sipaaaj bože”
Ljubim i gladne u alava usta
Ala i volem
Al mi je lepo
Fala ti Devla
Kad si me pravio nisi žalio
Ni ja na tebe nemam žalbu
Samo te pitam
Di ti je pamet bila u glavu
Kad si pravio drugi ljudi
Ovi od drugu pamet i farbu
Beli u lice i prazni u srce
Ko rupa bez dno im stoji u prsa
Di sam ti bio da me kidaš
Da svima daš po nokat mene
I crno pod nokat da im budne dosta
Pod sunce što vozi preko celo nebo
Taljige od radost sa mene u njima
Sa kljusad od dani potkovani sa sreću
Što me tandrču po drum od život
Pa sa moju ženu decu pravim
I sa nji pevam na deset usta
Na četri strane rasut ko pleva
Na vetar letim
Sa gusku pod mišku
I pevam te Devla
Čuj kako pevam
Sa prazan stomak
U punu dušu
Čađav u lice
Beo u srce.