Sanjao sam livade i polja,
zrela žita iz detinjstva moga.
Sanjao sam bagrem procvetali,
belu trešnju, a i orah stari.
Sanjao sam sve puteve naše,
što nam bose noge pretrčaše.
Oca, majku, familiju celu,
pa i tebe najlepšu u selu.
Sanjao sam tvoje pletenice,
duge noge i pegavo lice.
Sanjao sam da smo deca samo,
da smo srećni i da se igramo.
Sanjao sam prelepog leptira,
i čobana kako frulu svira.
Sanjao sam, sad ne sanjam više,
i snovi se moji umoriše.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.569 пута)
Baš mi se svidja.Jasna,konkretna,sadržajna,sa stilom.Životna priča.
Hvala Jelena
Браво Миловане. Још једна у низу прелепих песама које пишеш.