СПАВАЈ – Драган Тодосијевић
Спавај у сенци моје душе
Спавај у заветрини моје кише
Спавај ту на левој обали Пепељуше
Спавај у песми вредних ратара
Спавај у песми ноћних птица
Спавај у фијуку вејавица
Спавај у мирису пољског цвећа
Ту на левој обали Пепељуше
Спавај село моје
© Драган Тодосијевић
НАЈЛЕПША – Градимир Карајовић
Те твоје очи
Небесно црне као два сафира
И дуга црна коса
Наспрам плавог неба
Говоре ми тајне постојања
Те очи које зраче топлину
Као два црна смарагда
И набујале груди
Као цветови мирисних мајских ружа
На портрету у мојој глави
Шапућу ми страст надања
Само очи твоје
Лутају ми мислима
Очаран лепотом твога тела
Дивим се красоти стаса
Сањам те у својим сновима
Ширим руке
Да ми дођеш у загрљај
Да осетим заносне мирисе
И чари твога тела
Јер ти створена да волиш
И будеш вољена
Извешћу те једном
На пучину мојих снова
Да осетиш чар и богатство
Мојих додира
А ја занос твојих усана
Све до хоризонта
Иза кога се рађају плаве зоре
Ти си величанство
Лепоте неба
Планете земље
И сунца
Ох Радо бих да изгорим
У твојој близини
© Градимир Карајовић
посвећено С.Ђ.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену.
Ту, на углу она,
нашминкана до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.
© Зоран Христов
ПУТОВАТИ – Радмила Лазић
О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!
Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.
Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.
Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!
*
О, ићи, ићи!
Друмом путовати.
Друмарити!
Са врећом на леђима
Или без ње.
Као скитница
Весело звиждукати.
Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.
*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.
А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.
*
Бити странац,
Бити страњкиња.
Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.
Загледати им се у очи.
Можда срести себе.
*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.
Стазицу да пронађем
До страшне зоре.
Да узлетим из себе
Да се напустим!
LEPE PESME !!!
Pozzzz…lepa