kada sam prestala da govorim (osim sa dušom, osim sa) moja je trava počela da priča! kosa mi izrasla iz nedara brega skupa su raspredali šta će biti s nama (šta šta šta i… ništa) Mesec se sasvim (dragi) sasušio to se sve jasno čitalo sa borā i one se (drage) splele s mojom travom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 35 — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
