Letnja slabost
Stidljivo mu se osmehnula
sakriti zbunjenost nije umela
u trenucima slučajnih susreta
očiju blistavih, od poleta.
Iako tužna što sasvim blizu
lepotu remete ljudi i nizu..
sledila snove u ludoj smelosti
pokorna samo jednoj slabosti.
Talasom vreline duša okupana
gazila ponos ko začarana
prateći reči sopstvenog zaveta
suviše kratkog, varljivog leta.
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.862 пута)