ЧЕЖЊА … – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

ЧЕЖЊА

Долазим уморан од чежње,
загрлићу љубав.

Не желим да патим,
убрао сам пупољак среће,
заљубио се у осмех речи.

Ускачем у њен живот,
као у кревет.

Задивљен голом истином,
нем од радости.

ПЕСМА НОВА

 ГЛУМАЦ

Акад. глумцу Александру Крстајићу
(МАЦКУ).

Ако је у улози убице,
глумац се себе боји,
када се врати  егу,
туђе године броји.

 Док  улицама свог града хода,
  он игра кипара из Фиренце,
 улоге су његова светлост,
живот издељен на секвенце.

Говори и  кад заћути,
на сцени себе попије,
 никада не умире,
као филм се одвије.

Настави са читањем “ЧЕЖЊА … – Андреја Ђ. Врањеш”