СТИХ НА ДАР
Евгенију Самсоновом Радомировичу
Сине,
када се моја душа у небо вине
а лице
почну да кљују црне, грабљиве птице
из мог ока твој лик ће полетети
и засветлети
као звезда нова у звезданом роју
да сачува љубав моју.
А ти, погледај некад пут неба
па, ако треба,
само ако треба, сонет посвети њој:
мојој жељи последњој:
у песми да будемо заједно макар…
такав стих посвети ми на дар.
У Мајданпеку
28. септембра 2006. год.
Дуле Р. Пауновић