Лутам својим успоменама , полако губим нит стварања идеја .
Јурим реку истине и изгубљених мисли ,које још шапућу , успомене записане на камену мудрости , сакривеном у дубинама моје душе .
Манастирски творци искрене молитве вековима тишину крију у искри љубави што лепрша духом невидљивих и видљивих сила природе , које само истина велике љубави може да покрене .
У авантуру живота , што стиже из мртвих делова изгубљене , тихе језе сопственог срца , која полако увлачи смртно заљубљене ,ђа изгубљене у вероватноћи , да је то то .
Када душа јечи у отпору срца према вољеној ,мислећи да га не воли ,спремна на све за само мало , мало среће…
_________________________
(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.069.390 пута)
