Кратак сан

Кратак сан

Са истока сунце руди,

Шаље зраке те  ме буди,

Са запада месец жут,

Чини ми се баш је љут.

Мене буди нови дан,

Прекинут ми лепи сан

Имам  крила као вила,

летим небом,

Гледам доле шарен свет.

Баш је добро овде горе-

безтежинско  стање неко

Тек што рекох,кад у лету

Спазих  тужна , летим

према зраку сунца.

Погоди ме Јава јадна,

обузе ме зебња хладна.

Кад погледах – немам крила

Нисам више она вила

што по небу плавом  шета.

Пробудих  се – е, баш штета.

Прекратко ми трајо’ сан,

Прекину   га нови дан.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović