DRVO CIMETA – Dejan Ivanović

Divlji konj je stresao inje sa osedele grive. U prašini, niotkuda, samoniklo pod prozorom je stasavalo drvo cimeta, zalivano odvažnom rukom mladosti … Sustigao me ponos i spokoj njegovog cveta; Posledice čvrstih odluka . Sad mi u bujnom višeglasju stolisni aromatični, mudri oligarsi, pevaju iz zahvalnosti; Umij se laticama mojim, namiriši … Погледајте и остале … Настави са читањем “DRVO CIMETA – Dejan Ivanović”