ЗГАЖЕНА ИСТИНА
Гледам кроз решетке живота,
кроз наметнуте параване,
кроз возове без возног реда,
кроз правила за успаване…
Гледам кроз законе на папиру,
кроз природу што умује,
кроз лососа у бистром виру,
што узводно плива док умире….
Гледам кроз згажену истину,
кроз изазвана бојишта,
кроз дете што се нада миру,
док шета кроз вечна ловишта…
Гледам кроз скрштене мирне руке,
кроз нови светски поредак,
што у име правде мостове руши,
сејући пелен и лош задах….
Гледам кроз озрачена поља,
кроз права свих на свету жена,
кроз табу тебе овог века,
кроз тајну што се свуда шета…
Гледам и надам се неком чуду,
бар опијуму за главу луду,
да узалудне не буду жртве…..
Чему, када сујета још љуби скуте!?
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 28 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.345 пута)