TAJ TON…..
Jedan, jedini ton koji pokrene suštinu
mog nadahnuća, poneće me
u avanturu bez daha i lomiću
koplja tako spretno za nove odaje svetla,
a, taj let sa andjelima biće bez straha! Da…
U euforiji eksplozije dok igram po varnicama,
noćobdije će me samo krajickom oka gledati
i nastavljati svojim putem, taj trans i odsutnost
nerazumljiv je svakom i sličan samoći ludila….
Ali, taj jedan jedini ton bi me tako srećnom učinio,
jer sva moja čula bi se probudila,
i u zanosu ja možda nebih prolaznike videla,
ali, svetlost bar jedne nove odaje
stašno bi mi se svidela!Bila bih opčinjena….
Čak i koja kap krvi, tog blaga sto kruži nama,
neka iz vena oteče, ali znam da neću okovana
sedeti i plesti paukove mreže!
Ne, to nije moja misija, misli od toga beže…
Ja volim beskraj i stisak ruke
pomoć što ište, sreću i blagost u ljudskim očima
najviše…..!
O’ kako boli strast za tim i neka me kazne
moj dragi Isuse što više,
jer znaću da je moja želja tvoj stih,
da te polako sledim i da sam ti bar malo bliže!
© Miladinović Sandra
Ova me je tvoja dirljiva pesma podsetila na scenu iz Koeljove Vestice iz Portobela, kada Atena u jednom lokalnom baru pada u trans i pocinje da plese zaneseno, osecajuci da je ostvarila jedinstvo sa bozanstvom. . .
Zaista divna pesma, Sandra.
Hvala Daco, ima dodirnih tacaka sa tom knjigom, u pravu si itekako podseca, a, ja inace volim Koelja i Hesea posebno, pa moguce i da imaju uticaja prilikom mog pisanja! Drago mi je sto ti se svidja i puno te pozdravljam!
Sandra