БЕЗ ПАНИКЕ
Да ли си срећан
за округлим столом витезова,
носиш ли оклоп, копље и штит?
Низ стазе својих битака
у борби за гладна поља,
видиш ли икада у сени
моје очи и мој лик?
Да ли си срећан
мој витеже на црном ату?
Помислиш ли да из галопа
кренеш у скори кас,
видиш ли пустош у очима
што за тобом оста,
а, у руци држиш још увек
свој крст и свети мач?
Колико још греха
треба да нас споји?
Од данас до сутра путем маховине,
клечим да душа постане само твоја,
да земљом ходаш и гледаш небом облаке…
И никада није касно да кажеш збогом,
свему што мир ти краде
па ломи мозаике,
живот је стих без риме и некада зна да боли….
Ти буди витез што зна да стварно воли….
Само полако и без панике!!!!!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 30 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.345 пута)