Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА

Из моје књиге ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ /у припреми за штампу/ ЧАРОБНА БАЈКА Ветар и ја, к’о друга два шетамо кроз ноћ. Кад у један час испред нас истрча задихан пас: – Чујте, нешто радити треба, звезде су ноћас сишле са неба и заузеле све булеваре, а у улице остале су отерале старце, децу и мајушне … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА”

Из моје књиге
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
/у припреми за штампу/

ЧАРОБНА БАЈКА

Ветар и ја, к’о друга два
шетамо кроз ноћ.
Кад у један час испред нас
истрча задихан пас:

– Чујте, нешто радити треба,
звезде су ноћас сишле са неба
и заузеле све булеваре,

а у улице остале су
отерале старце, децу
и мајушне птице.

То уозбиљи моје лице,
па рекох ветру:
– Немогуће,
да су звезде напустиле куће
и на улице отерале и птице.

Забринут ветар се усталаса,
па из свег гласа дозва Даницу
најлепшу звездицу
па јој овако рече:

– Добро Данице, моја миљенице,
каква је то фрка
да се усред ноћи
не може кроз град проћи
и да је и стар и млад морао на улице.

Устрепта збуњена Даница,
паде јој румен с лица
па рече:
– Видећете за који час
да је мој пас
у заблуди био

цео небески свет се преселио
у госте вама,
друговаћете са звездама,

а за дан – два
долазим и ја,
носим вам сва блага небеска.

Спремите музику и цвеће,
играћемо два века свемирска
све звезде,
птице,
ви
и ја.

И стварно тако и би,
играсмо сви –
а булеварима су текли колачи,
торте и кока кола,
а школа и старачки дом
постадоше центар света
око кога се врти
цела планета .

U počast Kamingsu 93 — Marina Adamović

ma da da ni su us udn o o dbrojani JA ne pristajem na svoju o ivičenos t  t o je samo priviđenje a za njeg’ ti ne marim joknipošto brojati dane na prs te te moliti se Višnjem za dugovek ne anđeli moji suvozem ni  ni sam ja od te sorte živimgromadnabeskonačna ovog tre … Настави са читањем “U počast Kamingsu 93 — Marina Adamović”

ma

da

da

ni

su us

udn o o dbrojani

JA

ne pristajem na

svoju o

ivičenos

t  t

o

je samo priviđenje

a za njeg’ ti ne marim

joknipošto

brojati dane na prs

te

te

moliti se Višnjem za dugovek

ne

anđeli moji suvozem

ni  ni

sam ja od te sorte

živimgromadnabeskonačna

ovog tre

na  na

ekranimapredva

ma

ma

da

da

ni

suusudn o o dbrojani

ali nisu nepovratni

naprot

iv

iv

erje ne pada dalek

o o

d

klade

da

perpetu  m  m  obil(j)e

KOS

Ja sam ptica crna, a žut mi je nos, svako dete znade, da se zovem kos!   Imam krila da letim, a kada se umorim, ja sletim na granu, da se malo odmorim.   Kada kiša pada, na zemlji barica ima, deca me tada gledaju, kako se kupam u njima.   Veselim se kad je … Настави са читањем “KOS”

Ja sam ptica crna,

a žut mi je nos,

svako dete znade,

da se zovem kos!

 

Imam krila da letim,

a kada se umorim,

ja sletim na granu,

da se malo odmorim.

 

Kada kiša pada,

na zemlji barica ima,

deca me tada gledaju,

kako se kupam u njima.

 

Veselim se kad je lepo,

jer mogu da letim mnogo,

a naša ptičija letenja,

deca gledaju i vole mnogo!

Živko Begović

 

 

 

 

 

 

Plači

    Iako suza reže dah Rođenja jecaj protutnji u njemu   Plači iako suza Dalje od tla otići neće A tlo je zemlja sumnje A suza sestra grumena A grumen tajne kap   Plači iako oči Dalje od suze vidjeti neće A oči su leptir od mrene I svilena nit što pogled tka Niz … Настави са читањем “Plači”

 

 

Iako suza reže dah

Rođenja jecaj protutnji u njemu

 

Plači iako suza

Dalje od tla otići neće

A tlo je zemlja sumnje

A suza sestra grumena

A grumen tajne kap

 

Plači iako oči

Dalje od suze vidjeti neće

A oči su leptir od mrene

I svilena nit što pogled tka

Niz lice sto umire od stida

 

Plači iako doći neće

Ni nadom ni utjehom u suzu prizvan

Plači tek da ublažiš bol

 

Moj haiku rodjak

Moj haiku rođak iz dalekog Japana I ja Aforističar sa evropskog tla Rekosmo riječi nisu smeće Pa da ih recikliraš na otpadu slogova Budi kratka sažeta ubojito jasna   Uz izvinjenje rekoh Samo malo sam puta napisala haiku I od tada trešnja sve blijeđe cvijeta Jer plod s tvog prelijepog ostrva Raste na humusu daleko … Настави са читањем “Moj haiku rodjak”

Moj haiku rođak iz dalekog Japana

I ja

Aforističar sa evropskog tla

Rekosmo riječi nisu smeće

Pa da ih recikliraš na otpadu slogova

Budi kratka sažeta ubojito jasna

 

Uz izvinjenje rekoh

Samo malo sam puta napisala haiku

I od tada trešnja sve blijeđe cvijeta

Jer plod s tvog prelijepog ostrva

Raste na humusu daleko od tvog tla

Tamo je samo slogovna školjka

U koju staje i što nikada nije čulo

Za šum

Oprosti

 

 

Heraklit Fr. 30 I

    Hrani mi dušu na vatri Vatra je sutra i dan Ognjište vrelo i plam Iskra od zvijezde sprženi dlan Vječnog ognja svjetleći hram   Što linije smrti sa dlana briše Što mjerom vremena vjekove njiše   Hrani mi dušu na vatri U kojoj gori sva slutnja Od osvita baklju ukradenu Pjesmom neba nosi … Настави са читањем “Heraklit Fr. 30 I”

 

 

Hrani mi dušu na vatri

Vatra je sutra i dan

Ognjište vrelo i plam

Iskra od zvijezde sprženi dlan

Vječnog ognja svjetleći hram

 

Što linije smrti sa dlana briše

Što mjerom vremena vjekove njiše

 

Hrani mi dušu na vatri

U kojoj gori sva slutnja

Od osvita baklju ukradenu

Pjesmom neba nosi

 

Hrani mi dušu na vatri

Riječ da gori i ćutnja

Putem iskre odvedenu

Plamom tminu da kosi

 

Hrani mi dušu na vatri

U plamenu duša da zri

Heraklit Fr. 30

Svijet mi postaje modrica na srcu Koža pustinje sa opekotinom od mraka Sa opekotinom od svjetla Staje u akorde stradanja Misao kiše i vjetra vulkana i grumena Ponovno stvaranje beskrajnih kružnica Kružni kavezi zemlje i neba     Obrasla mahovinom ledna mi čekanja Sjeverna duša ledi mi dah Pod kriškom pitanja progutana stvarnost U nedogled … Настави са читањем “Heraklit Fr. 30”

Svijet mi postaje modrica na srcu

Koža pustinje sa opekotinom od mraka

Sa opekotinom od svjetla

Staje u akorde stradanja

Misao kiše i vjetra vulkana i grumena

Ponovno stvaranje beskrajnih kružnica

Kružni kavezi zemlje i neba

 

 

Obrasla mahovinom ledna mi čekanja

Sjeverna duša ledi mi dah

Pod kriškom pitanja progutana stvarnost

U nedogled gura rubove pada

Gdje se u konačnost sabija san

 

Otkud sam čula vječni ritam plemena

Otkucaj zemlje u njegovim stopama

Disanje vode u iskapavanju

Sa zidova pećina

 

Otkud sam vidjela lavine vulkana

Iz grotla ničeg u beskraj

Umjesto mene pjevao je plamen

Iz tajne u tajnu palila se gasila

Mirna svjetla poretka

Između njih gorjela sam ja

 

 

1995.

Geometrija spokoja

    Izgubljen u našim dubinama ćutnje Raduje se tren tihog spokoja Za koji je blagodatno živjeti   On postaje tačka u kojoj smije se Ljepotom ozarena vasiona On postaje tačka u kojoj smiruje se Duh što nad vodama kopnom nebesima vlada On postaje monada sa svjetlošću jedno Jedinstveno ljubavlju oslovljena čestica života   On … Настави са читањем “Geometrija spokoja”

 

 

Izgubljen u našim dubinama ćutnje

Raduje se tren tihog spokoja

Za koji je blagodatno živjeti

 

On postaje tačka u kojoj smije se

Ljepotom ozarena vasiona

On postaje tačka u kojoj smiruje se

Duh što nad vodama kopnom nebesima vlada

On postaje monada sa svjetlošću jedno

Jedinstveno ljubavlju oslovljena čestica života

 

On žudi za linijama prostora

Kojim svemir iščitava obrise naslućene

A onom nesagledane neizrecivosti

U sferama sklada oivičen kanon

Gdje sreću se sloboda milosti i htijenja

 

On žudi za tijelom klesanim u mudrosti

Oka što voli svoj vid

Usne što voli svoju riječ

Uha što voli svoju pjesmu

Ruke što se čudi dodirivanju

I stopa što se čude drumovima

 

On žudi za tijelom klesanim u ritmu

Pluća što dišu dobovanjem srca

Krvi što bruji tok u svakoj kapi

I žica sveopšteg oglašavanja

Sa prvim ‘Tu sam’ nježnošću

Neizmjerno solovljen sa ‘Ti

Savršeno oslikana ikono života vječnog

U Mene se vrati, u Riječ.’