Добродошли!
Za kog se za kog se Otvarale dvijeri Pod sivilom neba Ispupile trešnje Na kom se zdijencu Okupala vodom Mrežama skupljana kap Da blista na nebu Rođenjem zvijezde Danonoćnim bdijenjem Beskrajna težnja Da izvorom se bude Sveizvirući slap
Za kog se za kog se
Otvarale dvijeri
Pod sivilom neba
Ispupile trešnje
Na kom se zdijencu
Okupala vodom
Mrežama skupljana kap
Da blista na nebu
Rođenjem zvijezde
Danonoćnim bdijenjem
Beskrajna težnja
Da izvorom se bude
Sveizvirući slap
Miran u senci tvoga koraka; Pratim stih tvojih slutnji, Budim te polako…neočekivano. Živeh kratko u tvojim snovima; I nadao sam se bar još toliko. Ali gorka je tvoja sreća; Tvojim putem malo je i ko hodio. Malo se i dogodilo.
Miran u senci tvoga koraka;
Pratim stih tvojih slutnji,
Budim te polako…neočekivano.
Živeh kratko u tvojim snovima;
I nadao sam se bar još toliko.
Ali gorka je tvoja sreća;
Tvojim putem malo je i ko hodio.
Malo se i dogodilo.
Sve me podsjeća na ljubav Sve me podsjeća na ljubav iz snova, iz bajki… Na ljubav dječice i majki. Naše tačke dodira; putevi i sni, priče, romani i filmovi svi stihovi ustreptali jagodice nježne nekada suzne oči, čarke neizbježne… Takva je tvoja duša, plemenita Godinama nisam bio mazan U naručju bezbrižan Kako sam … Настави са читањем “Sve ma podsjeća na ljubav-Mile Tešanović”
Sve me podsjeća na ljubav
Sve me podsjeća na ljubav
iz snova, iz bajki…
Na ljubav dječice i majki.
Naše tačke dodira;
putevi i sni,
priče, romani i filmovi svi
stihovi ustreptali
jagodice nježne
nekada suzne oči,
čarke neizbježne…
Takva je tvoja duša, plemenita
Godinama nisam bio mazan
U naručju bezbrižan
Kako sam ti zahvalan za saznanje
za prepoznanje
Dijete sam u godinama ovim,
vremenu srebrenih vlasi
kad u naše tajne, neke, bivše
gdje se, još uvjek, tanašni otkucaj čuje,
dok tamo, negdje, vjetrovi bruje,
pucketaju ledenice,
mi smjelo zujimo,
po poljima cvijetnim
diramo skrivena gnijezda;
laste, ševe, prepelice..
A nosilo me vrijeme
i baš nikad, nikad, nisam bio sam
Skupilo se mulja, bisernih školjki… i svega
Mislio sam neću,
nikad neću moći
ama baš sve
baš sve, da ti dam.
Ja sam Marina Mihajlović-Živković. Rođena sam u Aleksincu, 1982. godine , a živim u Kruševcu. Imam objavljenu zbirku poezije Apsolutno ljubavna lirika, u izdanju Nove poetike i KIZ Beograd. Pored toga, moje pesme se nalaze u više zbornika poezije. Predstavljam svoje radove na pesničkim susretima, kao i putem FB i raznih blogova.
Ja sam Marina Mihajlović-Živković. Rođena sam u Aleksincu, 1982. godine , a živim u Kruševcu. Imam objavljenu zbirku poezije Apsolutno ljubavna lirika, u izdanju Nove poetike i KIZ Beograd. Pored toga, moje pesme se nalaze u više zbornika poezije. Predstavljam svoje radove na pesničkim susretima, kao i putem FB i raznih blogova.
POEZIJASCG – PRVI SUSRETI PESNIKA / SPLAV”OLIMPIK” II
MAGIJA Srebrnom zvezdom, kosu ukrasim, nebo rukom zaklonim, nemir svoj tebi podarim, pa rekom ljubavi zaplovim. Zaigram na oštrici meseca opojnost trenutka razvejem i olujom hladnih suza, oboje potopim.
MAGIJA
Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi zaplovim.
Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.
Тихом мијеном стаза Што ти кораке увијек остави на прагу У закључаности именовања Лако као јелен Што међ своје рогове кроти свијет Болно као пчела што жаоку Остави непријатељу И одлети да умре сама И што је још важније Са чијим ћеш именом на уснама Изаћи из свог именовања ©Мирослава Одаловић
Тихом мијеном стаза
Што ти кораке увијек остави на прагу
У закључаности именовања
Лако као јелен
Што међ своје рогове кроти свијет
Болно као пчела што жаоку
Остави непријатељу
И одлети да умре сама
И што је још важније
Са чијим ћеш именом на уснама
Изаћи из свог именовања
©Мирослава Одаловић
Твоје вријеме ниче Млада зôрна трава поноћи Болом мака рођена крв у венама Проклијаће к’о руже у твојој башти К’о руже за које знаш Да пресађена су срца угушеног трена Она ти се осмјехом отварају Раслистано ти руке зову у раст А ти крај прозора Ти која срца још изгубила ниси У ноћ плачеш … Настави са читањем “Погледај казаљке избијају сат”
Твоје вријеме ниче
Млада зôрна трава поноћи
Болом мака рођена крв у венама
Проклијаће к’о руже у твојој башти
К’о руже за које знаш
Да пресађена су срца угушеног трена
Она ти се осмјехом отварају
Раслистано ти руке зову у раст
А ти крај прозора
Ти која срца још изгубила ниси
У ноћ плачеш
Са временом избијеним из зазиданог окна
Ка теби
Зашто
©Мирослава Одаловић
Ти пунила си чаше Ријечи у чаше од стакла капље Пехаре златне за громогласно ‘Пиј’ великих ћутњи Ти пунила си чаше На трпезама земаљским Застрта знамења Што по срчи ходају Ти пунила си чаше Ко сате у пјешчане сате По пијеска по коме Исписујеш имена Од стакла капље Прстима исписујеш бразготине … Настави са читањем “О пјесми”
Ти пунила си чаше
Ријечи у чаше од стакла капље
Пехаре златне за громогласно
‘Пиј’ великих ћутњи
Ти пунила си чаше
На трпезама земаљским
Застрта знамења
Што по срчи ходају
Ти пунила си чаше
Ко сате у пјешчане сате
По пијеска по коме
Исписујеш имена
Од стакла капље
Прстима исписујеш бразготине гутљаја
Ореш и преораваш пијана
Преко ивица преливаш се
©Мирослава Одаловић
Мирисни топао међ’ прстима Струј пуцања његове коре Проспи птицама крилате мрве Храни свијет собом Глађу неба изгрижен Немиром тијела изједен Покрени лет ©Мирослава Одаловић
Мирисни топао међ’ прстима
Струј пуцања његове коре
Проспи птицама крилате мрве
Храни свијет собом
Глађу неба изгрижен
Немиром тијела изједен
Покрени лет
©Мирослава Одаловић