Водим те до реке тамо где се рађају младице, где врбе душу гале, дивећи се осмеху наше несанице. Пођимо у ноћ по договору улицом, смирено, тихо. Кад се упале фењери свитаца и зажаре у љубави срца. Хајде скратимо стазу кроз воћњак и борову шуму, путоказ јасно оцртава пут сенкама месечевог огледала. На конаку су сви ветрови, све што хода и гмиже,увелико спи. Заспале су и поноћне птице, сада је време за нас двоје.
Ова ноћ биће само наша, најлепша од свих драгуља, одложимо савест,стид и одећу на чување златном бршљану. Предајмо се чаробној моћи, наги пред реком бистром, без гласа окупани тишином. Испијмо с усана уздахе чежње. И немој ноћас да се заљубиш, понашај се сасвим природно, јер ноћас дух који је пун љубави у срцу чува тајну сладости…
Данка Мијатовић рођена 12. јануара 1981. године, живи под крилима Авале у предграђу главног града Србије. Ова Београђанка стваран свет живи у Врчину остварена као мајка и супруга. Поезијом лута кроз време и сећања својих снова, а светлост неба угледала је прва збирка љубавне поезије "Луталица". Позитивне резултате остварила је на манифестацијама такмичарског духа, где је награђивана првом наградом и похвалом од стране песника Драгана Лукићa. Члан је Међународног књижевног удружења “Неказано”. Почасни члан планинарског друштва "Радан" Бојник-Лесковац.
Поред поезије коју неизмерно воли, бави се и хуманитарним радом и редовни је активиста Савеза Слепих Београда.
Види све чланке од Danka Avramović Mijatović
Респект дивна поетесо!
Čast mi je dobiti pohvalu od vašeg cenjenog imena, veliko poetsko hvala.⚘
Vrlo lijepa pjesma,ne samo tema, nego i specifično izražajno sredstvo…
..
Pozdrav
DANUTA
4.09.22
Čast mi je, veliko vam hvala na komentaru i čitanju. Srdačan pozdrav⚘