Iznuren, tužan, počinjem da ludim,
misao teška san mi prožima,
na tren zaspim, sa strahom se budim,
biće mi kasape noževima.
Peku dušu suze ucveljenih,
tuge u đerdan tiho se nižu,
vapaj duša još nerođenih,
u mulju od laži tužno gamižu.
Krvave suze ikona svetih,
u oku jasne slike naviru,
dok duše svih pesnika prokletih,
presvetlim kopljem mučki razdiru.
Dok sudba jade k’o vino toči,
Bogu na dar svoju dušu nudim,
samo u miru da sklopim oči,
pa da se nikada ne probudim.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 257 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.304.809 пута)
Громовски песнички Громе и зато и громовски оцена.
Jedna jutarnja. Hvala od srca poštovani profesore.