“СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ” – Манастир Свети Роман Ћунис

Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, традиционално је и ове године по четрнаести пут учестовало на песничкој манифестација “СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ” у Манастиру Св. Роман у Ђунису где је 2. 9.2022. године одата пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника Руског Дома у Србији и бројних грађана и песника из Крушевца и Србије. Организатори манифестације су ове године били Друштво Српско-Руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца, Удружење Козака Србије “Православље” (испред ова два друштва говорио је Томислав Симић Калпачки) и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца (песму Љубодрага Обрадовића – председника овог удружења “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ” прочитао је Бобан Дашић). У пригодном програму Рајевском у част “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ” учешће су узели и вокални солиста Јана Милановић из Јасике, као и песници из КК “Велимир Рајић” из Алексинца: Драган Павловић и Слађана Ивановић, као и бројни песници из Крушевца: Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Бобан Дашић, Милан Марковић Лака, Живомир Миленковић, Митар Стожинић, Боривоје Бора Видојковић, Милосав Ћукић Ћука, Томислав Симић Калпачки, као и млада Јована Марковић, која је осмислила и водила програм. Програму су присуствовали представници Руског Дома, Свесрпског покрета ветерана БОЈЕВО БРАТСТВО, представници села Каоника и гости манастира Свети Роман. Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском. Видео снимак је забележио Градимир Карајовић, а техничку обраду фотографија и видеа је урадио Љубодраг Обрадовић.

Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском
Јана Милановић

Јована Марковић

Слађана Ивановић

Драган Павловић

Бобан Дашић говори песму Љубодрага Обрадовића

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
увек нас носе носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу ја, уз бокал вина
ући у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели.

И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић

Богдан Јевтић

Милан Марковић

Митар Стожинић

Живомир Миленковић

Боривоје Бора Видојковић

Милосав Ђукић Ђука

Јована Марковић

Градимир Карајовић

Томислав Симић Калпачки

Јана Миловановић

Погледајте и остале садржаје

(Прочитано: 200 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.304.809 пута)

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag