Категорија: Zdravka Pap

Зар не видите
како је све близу
и живот и смрт,
и срећа и туга,
лепота и нада?
Испружи срце
и дај му крила
да узме шта
му треба.

Не дај
да човек пати,
ако му љубави треба,
пружи руку и поведи га,
тамо где певају птице
и покажи све лепоте
иза туге што се крију,
не дај да плаче и јеца.
Покажи му како су близу
небо и земља.

Дај ми,Боже,
конац ко конопац,
да се могу
љуљати у сну!

Дај ми , Боже,
крушку испод куће,
да је једем
затворених уста!

Дај ми, Боже,
све што срце жели,
да помогнем
себи и другима!

Не знам
шта ћу са очима,
подрхтава срце,
остало је мало,
шири се туга,
не говори нико ништа,
не знам шта чекам
и чему се надам.

Умро је осећај
среће и туге,
гледам у небо
чудо да се деси
и анђео проговори.
Природа се буди,
почни да газиш
све лоше светом
што кружи.

Чежња на тебе мирише
и залогај у устима смрти,
све је склупчано у души,
водиш ме на исповест
да видиш да ли те волим.

Немој да окренем
лист на другу страну,
љубав је твоја гора
од пелина црног.

Понеси ме у одаје срца,
да поберем жеље и сузама
залијем постељу од цвећа,
и закључам пољупцима туге,
и угасим чежњом срца.

Живу рану
са собом носим,
она ми шапуће:
Где су јој груди,
шта још чека,
што не иде
од тебе?

Где су јој груди,
кад је у мом срцу
почела да трули.

Гледајте људи,
живе ране нема
и њој нема лека!

Састави жеље које ћуте
И које се надају да ће
Пронаћи пут до истине

И покушај залечити ране
У гробницу што те шаљу
И немој очекивати помоћ
И реч потврде и извињена

И немој тражити љубав
У човеку без емоција
И позиву који те уверава
Да будеш исти ко други

И немој одустати од себе
И Божије воље да се спасиш
У искрености и поштењу
Која је твоја лична карта

Док снови плове
И казаљка на сату жури
Ти си на пола пута до мене

И саветујеш ми да се уозбиљим
И престанем да сањам и маштам
И загрлим истину која ме нервира

Снови се жале на машту
И не желе да стоје у месту
И никад не дочекају срећу

Нећу престати да маштам
И сновима излечим душу
У којој је твоја слика

Да је ово јуче
Убрала бих снове
И сањала нове

Да је ово јуче
Горела би туга
И плакала душа

Да је ово јуче
Украла бих наду
И делила по свету

Да је ово јуче
У протесту интереса
Падала би киша..

Суза се моја
у облацима крије
и одозго плаче,
неће да ћути,
неће да слуша
и шаље гром
усред срца
које не уме
и не зна
да воли.

Суза се моја
У дечијем оку игра,
и зна да је на сигурном.

Оно незнано
Ја, у теби..
увек је било
пуно страха
и није смело
да призна
да те воли.

Оно незнано
Ја, у теби,
увек је чекало,
да ти кажеш
-да ме волиш.

Оно незнано
Ја, у теби,
криво је
што није
оживело љубав
и певало у нама.