Добродошли!
У теби је варка сваког дана
И болница разузданих људи
И навика да им наређујеш
У теби је варка сваког дана
И пометња у срцу искрености
И жеља да постигнеш нешто
У теби је варка сваког дана
И срећа која те не интересује
И истина у којој се не сналазиш
У теби је варка сваког дана
И песма која је баш срамна
Кад треба разумети сам себе
У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.
Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и рећи ћеш:
-Твој сам, мила моја!
Соколови наше земље
Небом да се разлетите и
Божију вољу спроводите
Где је соко соколио
И крилима лепршао
И у снази пркосио
То је било на Косову Пољу
Кад је Соко мачем ударио
И победу душом остварио
Нема више слоге и јунаштва
И борбеног духа да се хвали
И преузме храброст од предака
Сад је туга заузела место
У њој народ кука и плаче
Нема више борбе и јунаштва
Хоћу своју душу,
искрену и чисту,
Богу да је предам!
Сахранићу прошлост и
Молићу се из чисте, дечије душе,
ја хоћу да живим од слоге и доброте
и радости која тече из Божијих уста,
Он смањује неправду и доноси правду.
Хоћу тако чиста
да шетам и берем цвеће,
да дарујем по један цвет
тужној и заборављеној
души, која лута и плаче.
Хоћу да љубим
и носим мир и срећу,
опростим човеку
и мирно , без туге
предам своју душу.
Тражим лепоту
тамо где је
нећу наћи
у трњу и руци
што дрхти и проси
у кори хлеба
у празној флаши
и смрти
кад се опрашташ
од живота
и бојиш се
за дела своја
како ће вага
да измери.
Помири речи наше
лепоте нема
у оку твом
из њих…
излећу вране
сећаш се
да смо некад
играли фоте
само се сети
лепота је ту
крај нас
врати јој сјај
пружи јој руку
убери јој цвет
и пољубац дај.
Ако се икада вратиш
Немој правдати себе и
Тражити кривца у мени
Ако се икада вратиш
И сазнаш истину о мени
Немој осуђивати себе
Ако се икада вратиш
Заборави да сам те чекала
У погледу који ми припада
Ако се икада вратиш
Искористи моју жељу
И заборави своју!!
Месец је сијао
Са звездама на челу
И носио тајну у срцу
И рушио тамнице зла
И живео за васкрснуће
Докле ћеш да лажеш
Кад знаш да истина
На престолу седи
И чека да те казни
Месец је оличење
Тишине, таме и снаге
Где сијају звезде
И испуњавају жеље.!
Пишем све што желим
И не могу стати изазвана
Снагом и лепотом стиха
Свако слово ја преплићем
И окрећем да баш буде како ваља
И како ми наређује савест и доброта
Зависници свога ега
Не могу га похвалити
Кад им ништа није лепо
И не могу честитати
Све су сузе овог света
Због човека који мрзи
И који је од памтивека
Научио да се свети
Стави на сто свето писмо
И научи што ти приповеда вера
И моли се за све грехе и заблуде
У којима народ не уме да прашта!
На великој муци
кад треба признати:
зашто баш тако и
никако другачије.
Увек у праву,
и никад извини,
и никад опрости.
Смишљаш и лажеш,
и стојиш на једној нози,
и пазиш да се не оклизнеш.
И увек нађеш оправдање
за изречене речи и увреде,
и свима враћаш мило за драго.
У глави све лажи
користиш за оправдање
и скупљаш ситнице у причи,
и кријеш истину иза леђа.
Да си рођен из навике
И недостатака у љубави
И жељи да личиш на родитеље
Никад те не бих погледала
Да си рођен из срца и душе
И судбини мојих очекивања
Сачекала бих срећу у очима
Да си рођен из жеље детета,
Смејали би смо се и плакали
И били заувек заједно
И никад не би зажалили
Да си рођен из неверице
Стајали би на ивици провалије
И схватили да је живот утакмица
У којој нема победника!!