Категорија: Zdravka Pap

Живот је бордел,
у којем се кајеш
што си се родио.

Живот је клацкалица,
час си горе, час доле
и изути се не можеш.

Живот је укрштеница
и оно последње слово
што ти недостаје.

Живот је узданица,
у којој чека истина,
да ти се напије крви.

Не веруј ако ти кажу
Да сам те заборавила и да те не чекам
Сви су се снови претворили у једну жељу
Да те додирнем истином из срца и душе

Како би лепо било
Са краја на почетак да се вратиш
И згрлиш љубав која је изгубила наду
И којој је досадило да се претвара и лаже

Пожури донеси срце
Попиће га неко други и остаће
Траг љубави и среће која је расла
И боравила у твојој и мојој души

Пожури кад сунце обасја сузе
Пресушиће и ово мало душе
Која је остала да чека
И слаже успомене…

У животу без наде
Придружила се реалност и
Сазнала лаж у оку истине

Показала жељу да се упише
У регистар истомишљеника
И заигра и запева у животу

У крилу бесмислица
Изградила живот
Без несугласица…

Молила сам сунце
да прескочи зору
и да постанем лила,
да горим за љубав,
и сијам у жељи,
и живим за срећу.

Још ти се чудим
и стално се питам,
како твоје срце
без мог куца,
кад је љубав
умрла у теби.

И сад ћутиш
и сам себе тешиш:
да си погрешио
кад си пожелео
више од сунца.

Све ће зоре пробудити таму,
човек ће ставити шешир на главу,
кренуће у сусрет својеглавости
и истини коју чува за другога.

Сакриће се у мислима,
постаће човек без имало стида
и рећи ће у лице све што мисли.

Изаћи ће пред гомилу људи,
говором пробудити савест,
прислонити разум уз срце човека
и сабрати оно што му одговара.

Никад ником он признати неће
да је његов израз сујета и злоба
и да не зна како да остане читав
и спере са лица љагу.

Суза је текла
и остала једна,
знала сам
и по киши
да је скривам.

Суза је сада
сувише гласна,
од камена тежа,
чекала сам
да се суза
у реч слије,
била је довољна
само једна
да ми суза
на образу згине.

О, самотна сузо,
чекаш радост
и погледу ми сметаш!

Болесни сати
направе пометњу
незадовољством душе.

Болесни сати
преваре човека
у страху од живота.

Болесни сати
преплићу бол и тугу
и надају се оздрављену.

Болесни сати
чекају да умреш
и да ти зацеле ране.

Болесни сати
немају чега да се плаше
кад ти украду радост и срећу.

Заборавити не могу
Рај у светлости душе
И жељу која је сијала
И нестала у мраку

Заборавити не могу
Истину која је знала
И разумела разлику
Између тебе и мене

Заборавити не могу
Срећу у срцу и души
И страст у пољупцу
И чежњу у погледу

Заборавити не могу
Како сам предвидела
Заблуду у љубави
И нестанак илузија

Настави са читањем “МАЈКО-Здравка Пап”

у жељи
спознадох истину-
направих рез

изнедрење-
за слику пред очима
тражим благослов

у дојави
нимало нема истине –
погрешан дојам

смех до суза-
за уста се лепи
медени колач

искреност-
дође крај лагању
бар ко две душе

вашарски метеж-
након циљаног пуцња
паде лутка

са звучника
одзвања молитва-
у сали јецај

обиље звезда
скупљених у шаци
однесе магла

игра ветра
и кошуље на жици-
дете у трку

дивља јабука
на увелој грани
скупи ми уста

миришу булке
у сну летње ноћи-
штипам образе

у црној ноћи
заставом победе
склапам очи