Категорија: Zdravka Pap

Саздана од борбе и грешке
Разлетим се од твог уздаха
И скупим се у гомилу страха
И чекам да ме узмеш у заштиту

У снази уздисаја и издисаја
Тумарам ко птица без крила
И скачем са гране на грану
И бојим се неправде у сили

Кашљуцам од издаје у речи
И правим се да ми је свеједно
И молим за мало разумевања и
Среће у оку истине и правде

Умирем полако и сигурно
И није ми жао да нестанем
У борби која је непрегледна
И тече из душе преварених…

Боже драги,
покажи ми како
да се не огрешим
и молитвом спасим душу.

У истини и правди
срце трепери и игра
и никад се никог не уплаши
кад је душа посвећена теби.

Душа дише и уздише,
у сузи би свакој запевала
и молитвом пробудила жељу,
да те видим на вратима Раја.

Ништа више на нас не личи
И себе не препознајемо
И гледамо и не верујемо
У шта смо се претворили

Ништа више на нас не личи
И срећа и радост немају снагу
И јецај туге нема бол и тишину
И све је постало кајање и грех

Ништа више на нас не личи
И лице које гледамо и надамо се
И успомене које се губе у срцу
И жеље које се надају васкрснућу

Ништа више на нас не личи
И приче које се причају иза леђа
И снови који су изгубљени у прошлости
И наду да ћемо се извући некажњени..

Грлићу те срећо
Рукама и срцем
И увек ћу бити твоја
И носити бригу за обоје

Грлићу те и кад маштам
Док се не напијем среће
И полудим у теби и мени
И узмем те само за себе

Грлићу те и љубити душом
И нећу те оставити самог
И сама ћу себе променити
И тражити да ме заборавиш

Грлићу те и кад плачем
И кад суза броји дане
И кад сама себи смета
Срцем што је изабрала…

Лутам уморна и сама,
без идеје за нови почетак,
у кутији компромиса,
болесна и тужна.

У саксији цвећа
посвађала се љубав
и не жели у срцу да
цвета и мирише.

Сакрила жеље
и убрала инат,
просула га по нади
и закопчала чежњу.

Све ће се решити,
једног дана кад будеш
упознао загрљај самоће
и припао му срцем и душом.

Бићеш закључан
у својој спознаји:
да је живот игра,
с краја на почетак
и с почетка на крај.

Бити песник
Нема ништа лепше
Кад те обрадује песма
И кад с тобом игра и пева

Бити песник
И не знати жуборити
И у цвећу мирисати
није оно што те лечи

Бити песник
И клечати пред стихом
И никад га исписати душом
Није песма што те теши

Бити песник
И крити је у срцу и души
И никад је улепшати стихом
Није песма која ће те прославити

Хоћу човека
Који се ничега не боји
И пева у хору великих јунака
И сања слободу у целом свету

Хоћу борца
Ратника и ловца
Да сија и мрачи
Кад за то дође време

Ако не уме да се бори
И пушку на рамену носи
Нека се определи за ћутњу
И буде гмизавац који гмиже

Моју су душу газили људи
И тражили пристанак да јој осеку крила
И да је муче и тероришу у животу

Никад се предати нећу
И тражити да ме заволе
У вери и борби коју следим
И молитви за мир и слободу

Ти си увек уз зрак сунца стао
И твој осмех био ми је срећа
И велика туга кад те није било

Ти си увек уз зрак сунца стао
И ниси се препустио нелагоди
И ниси се препустио непогоди

Ти си увек уз зрак сунца стао
И гледао да се извучеш из таме
И направиш осмех сличан сунцу

Ти си увек уз зрак сунца стао
И чекао да те греје љубав
И постанеш звезда у мом оку

Не брину
кад ти кажу
да не личиш
на себе.

Подвуци црту
поред сваке речи
и размисли мало.

Помири свој его
са пријатељима
који те воле.

Забрани да ти одузму
лепе мисли и жеље
и научи да се смејеш.

Сутра је нови дан
Који ће потврдити
твој ИДЕНТИТЕТ.