Категорија: Zdravka Pap

Нисам никад могла
Пронаћи мир у тренутку
Среће, туге и беса
Бројим до десет да се смирим
Лаж ме погоди у срце
Мир желим у обе руке

Нисам никад могла
Песму да запевам
Кад душа плаче
Почнем да јецам
И успомене по јастуку
Са сузама слажем

Нисам никад могла
Зло да пожелим
Душу да нахраним
Срећа ми крива није
Од љубави извежена
Моја је умрла давно
У додиру лажном

Нисам никад могла
Истину да кријем
И претварам се лажно
А знам да патиш и плачеш
Више од мене и да туга твоја
Буде утеха моја ….Нисам могла!

Носим бисер око врата
Од песама мојих
Некад им се дивим
А некад ме боле
Све зависи
Којој песми
Срце предам

Живим жеље
Кад се обистине
Стихом ја их китим
И надам се опоравку

Све су песме моје
Ко шарени букет
Миришу на срећу

Склопом руке око тебе
И не дам ти да одеш
Док се жеље не загрле
И заједно запевају

Од тебе и мене
Кућа без прага и крова
И ливада без иједног цвета
И стаза oбрасла трњем

Од тебе и мене
Све је исто од памтивека
И нема ништа што нас раздваја
Осим слике у твојој љубомори

Од тебе и мене
У контексту издржљивости
Све је постало варка
Која се лечи искреношћу

Од тебе и мене
Све је знак питања
Осим радости која је
Запевала у нашој младости?!

Преголем је земаљски плач
Кад човек не зна и не уме
Да сања,машта, воли и љуби
И сачува све што срцу прија

Преголем је земаљски плач
И ситнице које значе живот
И лаж која је свакодневница
И ужас у себичности човека

Преголем је земаљски плач
У неверству,греху и зависти
И молитви у којој нема жеље
Да победиш сујету и злобу

Преголем је земаљски плач
У сузи која се слива низ лице
И броји уздахе , тугу и патњу
И чека истину у речи и делу!!!

Красота ми ова Божја
Заузела све у души
И није је ништа брига
И сад жели да ужива

Красота ми ова Божја
Променила све у животу
И сад не знам туговати
И сад не знам заплакати

Красота ми ова Божја
Душом песму испевала
И сад хоће да се смеје
У животу који кратко траје!

Моја си суза и осмех
И највећа жеља у срцу и души
И кораци који одјекују у тишини
И неизвесност која ме мучи

Моја си срећа и нада
И колач пун успомена
И црвена јабука у врту
И љубав до краја живота

Моја си птица радосница
И детелина са четири листа
И најлепша ружа у рају
И све што ми се свиђа

Моја си једна, једина,
И знаш да не могу без тебе
И да нас раздваја срећа и туга
И више се не можемо разумети!

На крају живота
Немој да се кајеш
И пишеш тужне песме
И молиш Бога да те узме

На крају живота
Сабери грешке и трчи
У сусрет Божијој милости
У жељи да се промениш

На крају живота
Сакриј се у тишини
И обрадуј себе
добротом и чашћу
И покајањем у души

На крају живота
Признај да ти није жао
што си се борио за
Истину и правду

Твоје су очи
језеро пуно
радости и смеха,
где пронађем мир.
Срећа спава
у твом оку.

Не дај да оде,
смеј се и зови је,
да јој кажеш
нешто смешно.
Радуј се и не дај
да се усели туга,
очи неће имати
онај сјај
за којим пати.

Ти хоћеш
да се смејеш
по читав дан,
твоје су очи
језеро среће,
у њима се
њише љубав..
Хоће да гледају
и да се воле
у оку једном.

Умрећу у загрљају
презрелог надања
пуна искрености
обучена у сећања
покривена жељом,
више не могу
загрејати успомене
загрљена прохтевима,
ти знаш да никад
нисам знала
да саставом
садашњост и будућност.

Не чекај,
остаће успомене
да смирују.

Тражила сам те
и изгубила себе
нисам нашла,
ни тебе ни мене.

Још увек те тражим,
и морам те наћи,
кад си одлазио
однео си и мене.

Кад те нађем,
пронаћи ћу и себе.