Добродошли!
Salmonej mi je šapnuo da te čeka njegova sudbina dospeo si previsoko koracima laži iznad iza glava grom će te spustiti u pogrebni sprovod ništa…ništa…to je smo šu — šu
Salmonej mi je šapnuo
da te čeka njegova sudbina
dospeo si previsoko
koracima laži
iznad iza glava
grom će te spustiti
u pogrebni sprovod
ništa…ništa…to je smo šu — šu
otvorih oči – kiša u naletu zatvorih oči – tuga do oblaka tako je bilo – ove jeseni tako će biti – svake godine puno kapi koje nižu setnu kišu na bledim talasima reke u zenici iščezlih boja
otvorih oči – kiša u naletu
zatvorih oči – tuga do oblaka
tako je bilo – ove jeseni
tako će biti – svake godine
puno kapi koje nižu setnu kišu na bledim talasima reke u zenici iščezlih boja
tišina je udarala na sva zvona zaključala sam sebe u ništa i nikad razvalila je okove okovima i opet bÎ pustinja koja ludi podigla sam ruke podigla sam noge kroz mene protrča jato gorčine i smesti tišinu u kosmos duše u jednom oku – zašto u drugom – sve je rečeno neka neka neka me … Настави са читањем “Toliko za kraj —Marina Adamović”
tišina je udarala na sva zvona
zaključala sam sebe u ništa i nikad
razvalila je okove okovima
i opet bÎ pustinja koja ludi
podigla sam ruke
podigla sam noge
kroz mene protrča jato gorčine
i smesti tišinu u kosmos duše
u jednom oku – zašto
u drugom – sve je rečeno
neka neka
neka me pojede ćutljivo breme
ulica je prazna kuća ne postoji ni svoje se bašte više ne sećam umesto hleba tražila sam reč i dugo ostajala gladna gladna još uvek sedim na svojoj senci zevlačim ruke što dublje do misli ima li nade da išta nađem ima li slova što porađa stih ko će mi na to dati odgovor kad … Настави са читањем “Reči i praznina — Marina Adamović”
ulica je prazna
kuća ne postoji
ni svoje se bašte više ne sećam
umesto hleba
tražila sam reč
i dugo ostajala gladna gladna
još uvek sedim
na svojoj senci
zevlačim ruke što dublje
do misli
ima li nade da išta nađem
ima li slova što porađa stih
ko će mi na to dati odgovor
kad nikog nema u mojim sveskama
vrisnula sam kõ Sunce u ponoć i mravi su se brzo okupili širili su odjek moje strave… …od kišne gliste do pepela… oči su mi pobegle do prokopane zemlje tu je niklo na stotine istih videla sam podzemne odaje i čula šta pričam sa sobom u sebi bilo je tako tužno i preopširno da sam … Настави са читањем “*******— Marina Adamović”
vrisnula sam kõ Sunce u ponoć
i mravi su se brzo okupili
širili su odjek moje strave…
…od kišne gliste do pepela…
oči su mi pobegle do prokopane zemlje
tu je niklo na stotine istih
videla sam podzemne odaje
i čula šta pričam sa sobom u sebi
bilo je tako tužno i preopširno
da sam se uplašila preglasne samoće
na kraju zapuših usta bolom
pogled zalepih kapcima mrtvih ptica
stiže jeza
zaveja me
i
nastavi igru po svome
ptica je letela da i ja sa njom u nadi . oblak je ćutao da i ja sa njim u dahu . kiša je padala da i ja sa njom u tamu tama je bila dublja od mulja koji je sve progutao
ptica je letela
da
i ja sa njom u nadi
.
oblak je ćutao
da
i ja sa njim u dahu
.
kiša je padala
da
i ja sa njom u tamu
tama
je bila
dublja
od mulja
koji je
sve progutao
divan dan tako kažu isti kao juče priznah vrte glavom, odmahuju divan dan prećutaću opet vene cvet u duši istine se bojim oh da bojim
divan dan
tako kažu
isti kao juče
priznah
vrte glavom, odmahuju
divan dan
prećutaću
opet vene cvet u duši
istine se bojim
oh
da
bojim
Biće to dan za pamćenje. Biće to nezaboravna noć. Verujte. Biće. I više od toga. Bog će predahnuti, kritičara nema. Biće to večnost nad večnostima. Pod jednim uslovom. Zaboravite me u horu. Ja ću vas o-o-o-o-v-o-o-o-og t-r-e-n-a-a-a-a-
Biće to dan za pamćenje.
Biće to nezaboravna noć.
Verujte.
Biće.
I više od toga.
Bog će predahnuti, kritičara nema.
Biće to večnost nad večnostima.
Pod jednim uslovom.
Zaboravite me u horu.
Ja ću vas o-o-o-o-v-o-o-o-og t-r-e-n-a-a-a-a-
Od dana kada sam zaboravila da postojim, prošla je i moja smrt. Ničeg više neće biti, osim reči iznad glave.
Od dana kada sam zaboravila da postojim, prošla je i moja smrt.
Ničeg više neće biti, osim reči iznad glave.