Категорија: Marina Adamović

Žvaćemo

Izmećemo

Sanjamo

I dišemo

.

Pijemo

Mokrimo

Budimo se

Gledamo

.

Opis života oko lampiona

.

Doduše

Još nešto ne pomenuh —

Vrana gleda

Slika tamna brda

Širi krila

I sklapa  ih nad nama

.

Kakva priča!

Dvaput sam se susrela sa smrću

Treći put je neću

Ni taknuti

Pametnije je odenuti

Fonteneblo-plavo

Najsličnije

Kristalno-zelenom

Potopiti reči u vidik akvarela

Učvrstiti kapke

i

…hhhhhh……………….

Sneg se topi ili jutro vara

otiče život kroz moje oči

jezero na dlanu talasa godinu

skovana je zavera sudbine

.

memla upija poslednje reči

oblačim se

i izlazim

zimsko jutro

seje pahulje i mraz

u napuklini oblaka

smeju mi se reči

on ih kovitla

kao pramen dima

.

znala sam

moje noge su moje oči

ako se ne vratim

znači da je Mlečni put stvarno bez granica

 

 

Tražio je dinar ili cigaretu

Ispod zakrpa kaputa

Hodao je kostur

Molio za parče hleba

Dok mu osmeh šetaše kroz mene

Molio  je

Sunce se pretvori u stakleni pokrov

Kasno je

Pod pečatom krvi

Zapisan je i moj zlokoban greh

 

 

Ova noć i ne sanja šta će biti sutra.

Ima još malo vremena da nasluti…

Samo još malo…

Sklopili smo oči

Nad ponorom zvezda

Pesma je izašla na pusti drum

———————–N e pitajući

———————–“Smem li”?

 

 

kedar i vrba se dozivaju

samotni oblak upija eho

i kišom krpi imena i vreme

vrba je svela

jer je odustala

i ja ću

i ja

Horacije

neskromno živite

smšite se

i lečite vlastite

rane

mojih nigde nema

i-ha

osim

u spisima administracije

no

i to pobacajte

(ako ih nisam jednom spalia)

poslednja želja mi je bila

da me ostavite šaljivom graditelju rova

i da nikada ne saznate

gde je tavanica mog travnatog doma

lakše će mi biti (ionako lakoj)

da niko ne nazre moju nagu dušu

dopuštenu samo crvima

i raznobojno-crnim znacima pitanja

Sama u tananoj brezi

lasta priziva plavet

kojom će me opčiniti.

Zvezda hoda na prstima

prema Suncu u povezu.

Mesec je balon,

vraški dobra igra;

uskoči kroz prozor,

ali mene ……………….. n-e-m-a…

***

Zemlja ispuni

ili raprši sve želje;

sudbina spava,

ti ćeš da je budiš.

***

Nevino jutro,

nalegle pahulje…

Smrt ne pita

čemu ta lepota…

***

Ćutim

( i samoća ćuti)

snovi govore

sve što srce sluti.

***

Bio je

ono što i sada

-stvorenje koje

ne postoji