Категорија: Marina Adamović

Malena tačka sa neba Siđe I preda mnom bljesnu More oblaka . Veliki talas  na obalu Skoči I smešne se kapi Vratiše reci . Velikan posta nežni leš Zemlji se vrati plodno seme — Tu Iznova Korov Ničê …  

Od koga bi se oprostila? upita smrt. Zagrli me ćutke, tajno. Tek poneke misli pramen il’ hartije razdrobljene?   Priča se pretvori u peščanu poemu, a vreme je teklo teklo. Golub priđe, ponese je i još uvek- leti, leti.  

Isklesati statue Iz tvojih misli Može samo zvezda Pod poderanim kapkom

Za mnom krenu Potok mesečine — U strahu da Ne ——- ostane sam

Zora Bršljan Rosa poletuša Preslikani jučerašnji dan . Koliko godina objašnjavam sebi Da je sreća progon Iz Zemnoga vira

Videh usta kako se pomiču Nečije ruke kako ih po senci prate Kako se noge bezizlazno traže Srpustih Kapke I Pepoznah Bedu

Na ovom stablu visi  civilizacija. Visi leptir i njegova larva. Visi pauk i crna  mreža. Visi suza. Visi izdaja, laž i prevara kao izdanak na majskoj grani. Visi nada, koju vešto skrivam- sve raspeto, u jutru i duši. I ja sam okačena o istu granu. Ali nisam iznova rođena.

Ubiti čoveka pre njegove smrti…. N a optužnici stoji: “U ime ljubavi” Nevernik sam, neman, Goropadnik sebi. Priroda šunja nezasito dušom I sprema giljotinu Vama na poklon. Zaboraviću ko sam I kada se rodih Čamotna predilja odbrojava tiho. . Ne gledajte— Ničeg nema Na purpurnoj strani …………………………moga kazivanja.

  Ne čujem više glas iz Svojih misli, Nisam žedna, I svuda je suša… Ležim, Sanjam I Spavam duboko. . Život Nije vredan težine i boli.

Vetar i grom Spokoj tako plah Da frula samu sebe doziva