Категорија: Marina Adamović

Ovaj stih Ova pesma Zakucaće na vrata zaborava  Zatvoriće  tvoje uspomene Da ovaj stih Da da ova pesma Kaže ono što osećam I ono  što ti predosećaš Ova pesma Ova Ova

mudrost , hrabrost, umerenost i pravednost Platon u ptičjem tragu vraća razlog postojanja duše

Smejem se iz pritaje razmislite ko sam sadim kosu sa lobanje i gledam kako izrasta korov – oklopnjača ljupkih prevara kožom prekrivam večne laži koje nariču ožalošćeni sakupljam zube i gađam demone nad zavetnim kipom kvazi-tragedije — nema mi ravne jedini sam talas crne Mnemosine

Mesec švrlja i baca zvezde Isus menja eksere za vino sećanje motam u poderano klupče i ostavljam ga posred antidepresiva .   ove noći zaposedam sebe

nisam verovala da.. nisam znala da… a nebo je bilo… i zvezde… i purpur.. i leptir na… i sada kad… još uvek ne verujem da…. iako postojim; evo me!

Jenda je zver oglodala granu uplakani oblak ušao u jesen oktobar ispisuje dočekanu pesmu nokturno vetra u tek sveloj travi

najsreć nije nije jedn(om) srećan bi ti tišina hramlje razmiric(om) u vazduhu uh u srcu

zaborav nost(i)d(u) u zimskiko vitlac i nesta ju iz vidokru g a a ja ću(ti)m u (sam) lje no no (ću)ti sa…m(nom) i ti

O (č a j) ose ć a m (ono) s t r a n i (z) naš….

Jesen još hoda na prstima I nosi sočne anemone Strah sam Uzjahaću jednu grimiznu laticu I krenuti ka senci Besmrtnosti Taj prolaz postoji Zasigurno Tvrdim