Категорија: Andreja Vranješ

КАД ЛЕПОТА ИЗДА

Најлепша истино, твој траг је жена,
када пристигну нема времена,
смисао престане да постоји,
мушкарац постане као хијена.
Све тада траје, без вида, стида,
Прованса није, одбрана стила.
Доћи ће време, мораће се знати,
лепота жене, без изузетка,
једино, њој ће припадати!

(C) Андреја Ђ. Врањеш.

ДУЖАН САМ РЕЋИ ЧИТАОЦИМА, ЗБОГ РЕНОМЕА ЛИСТА Поезија Срб, ДА САМ ИМАО ЧУДАН ЛАПСУС У ПРЕТХОДНОМ ЈАВЉАЊУ. НАИМЕ ЈАН ВАН АЈК ЈЕ БЕЛГИЈСКИ ЧУВЕНИ РЕАЛИСТА, А КАКО САМ ГА ЈА СМЕСТИО У ВОЉЕНИ МАДРИД, САМО БОГ СВЕТИ ТО ЗНА. ОПРОСТИТЕ У СВАКОМ СЛУЧАЈУ, ГРЕШКУ САМ ВИДЕО И ИСПРАВИО.

С ПОШТОВАЊЕМ АНДРЕЈА.
Настави са читањем “КАД ЛЕПОТА ИЗДА – Андреја Ђ. Врањеш”

СЛИКАРСТВО ОДЊИХАНЕ ЛАКОЋЕ

Не сећам се, био сам у школу пошао, отац ме је повео на отварање изложбе Томислава Томе ПЕРАИЗИЋА, СЛКАРА ИЗ ЗЕНИЦЕ, ЉУБЉАНСКОГ СТУДЕНТА КОЈИ ЈЕ АКАДЕМСКУ КАРИЈЕРУ започео правећи огромне слике железарских погона и ливаца који су му позирали а да нису ни знали, он нема ни једну властиту слику која није била безпристрасно испитана до неког само њему знаног суда вредности, пре него је угледала светлост. СЛИКАР из краја овим занатом познатих из Перазића дола, на први поглед сликао је лагане слике, изразите, биле су блиске соц, реализму. њему надмоћне он их je бранио , да би се необични маестро смионо супротставио и великом Рафаелу, сигурно је,  да су били савременици.

Настави са читањем “СЛИКАРСТВО ОДЊИХАНЕ ЛАКОЋЕ – Андреја Đ. Врањеш”

НЕКАД БИЛО

Не сећам се, био сам у школу пошао, отац ме је повео на отварање изложбе Томе ПЕРАИЗИЋА, СЛКАРА ИЗ ЗЕНИЦЕ, ЉУБЉАНСКОГ СТУДЕНТА СЛИКАРСТВА КОЈИ ЈЕ АКАДЕМСКУ КАРИЈЕРУ почео , правећи огромне слике железарских погона и ливаца који су му позирали да нису ни знали, он нема ни једну властиту слику која није била безпристрасно ауто испитивана до неког само њему знаног суда вредности, пре него је угледала светлост. СЛИКАР из овим занатом познатих сликара Перазића дола. На око сликао је лагане слике, неизразите и неправилне биле су њему надмоћне и доиста јесу, да би се необични маестро смионо супротставио и великом Рафаелу, сигурно је , да су били савременици. Декаденција талијанске уметности почла је још онда када се Рафаелов гениј већ налази на свом врхунцу, Рафаела је сликање направило Богом, сва његова дела могу се прокужити критички само и не у духу клеветања, али ту нема ни заслеплљености нити дивљења. Изложбу је неприпремљено отворио мој отац, Томина радост је била очигледна, његова душа се није могла огледати у његову сликарству. Као Ван Дајк у свом Мадриду, више реалист са жицом нежности, он је у сликама био неко други. Да су живели у истом времену француски колористи и овај наш сликар стекао би се утисак сличности, био је академски сликар али није водио мнго рачуна о академизму. Због присности са овим сликаром и из породичне блискости,

Настави са читањем “НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш”

МОРЕ СПИ

У тишини биљки трава,  море спава,
вали разносе премоћ сплина,
ветрови даљином пркосе,
мера је овде,  слепа дубина.

Из благости залутало јуче,
тишина још као да  свира,
свуда пролио се мук
и он се чује као звук.

Милиони  шкољки по дну,
цртају снове плаве,
пустиња морска се буди,
у једном спојени, величанство морско,
са њим мали људи.

Настави са читањем “МОРЕ СПИ – Андреја Ђ. Врањеш”

У ТРИ БОЈЕ

Не треба много објашњавати,
боље ћутати,
у себе треба помислих,
често залутати.

Једном тако одшетам,
близу малог прста, ноге своје,
време да скратим,
ухвати ме паника века,
како да се вратим?

Ипак сретох срце своје,
истим ритмом куцало је,
патриотски,
у три боје.

Настави са читањем “У ТРИ БОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПИТАЊА У ТИШИНИ?

Сањају ли ноћи,
кад ЗАТВОРЕ ОЧИ,
када оду звезде,
где се буди сан?

Да`Л  ПОЉУБАЦ ОДЈЕКУЈЕ,
У ПУСТОЈ ГЛУВОЋИ,
КАКО СУНЧАН БИТИ,
НОСИТ ТМУРАН  ДАН?
Настави са читањем “ПИТАЊА У ТИШИНИ? – Андреја Врањеш”

РАЗУМ МОЋ НИЈЕ

Човек се од појављивања,
на сцени гласног пораза,
није нити за минимум приближио,
достојном поимању себе.

Можда ће самоуништењем,
учинити нешто најплеменитије.
Овакав, себи засметао,
фаталан, време збуњује.

Настави са читањем “РАЗУМ МОЋ НИЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

НЕКАД БИЛО

СА СЛИКЕ ТУГА
Настави са читањем “НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш”

ИЗНИМНА

Траје у мени истинита,
свакога дана, свакога трена,
од ње се учио бити загонетка
Буба, вољена Тетка.

Лепша од лепог,
од бољег боља,
ређа од ретког.
У животу њу сам највише знао
и кад бих падао, па се дизао,
њену сам доброту уз себе имао.
Настави са читањем “ИЗНИМНА – Андреја Ђ. Врањеш”