Категорија: Stih Dana

Jun 2010. -bira Branka Zeng

PESMA NEDELJE – JUN – 2010.

Laku noć – Miloš Leković
Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus
ZVEZDANA PRAŠINA -Ratka Bogdan
ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

STIH DANA – 29. 06. 2010.

NEMIRI – Nevena Ugrenović – Iskrica

U ovaj minuli tren
kad svoj prah posipam po tebi
uvenuće ljiljani beli
rascvetali i osušeni.

U ovo gluvo doba
kad leptiri ne sanjaju dan
dotaćiće te suza moja vrela
i davno izgubljen san.

U ovo vreme kada ti ne želiš mene
šapnuću ti grcave reči,
dok san te hvata blag:
“Ove noći sreću snevaj,
jer ja odlazim nekud
da prebolim rastanak.”

(C) Nevena Ugrenović – Iskrica

STIH DANA – 28. 06.2010.

KOSOVO I METOHIJA – Ljubodrag Obradović

Niz Kosovo polje zvone zvona!
Uz Metohiju, ko uz kičmu, klizi jeza.
Odnose nam iz srca spokoj vekova,
na prošlost nam pada čelična reza.

Na svest i savest puštaju dim,
tešku maglu da radost pozobe.
I kao da oni nemaju ništa sa tim,
istoriju nam iz vidokruga odvode.

I zvone zvona! Uspavane da razbude!
Svi koji puštaju nas niz vodu,
svoju klicu propasti time bude
i svemir senkom zla bodu!

I zvone zvona! Budi se Evropo!
Sve sveto danas u vetar vene!
Zvone zvona! Nepravda ko nebo,
preplavila život i uspomene!

Niz Kosovo Polje biju damari…
Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija.
Kad se istrajno sanja, san se ostvari!
Kosovo će božurima opet da metohija!.

(C) Ljubodrag Obradović

PESMA NEDELJE – 27. 06. 2010.

Laku noć – Miloš Leković

Laku noć ti želim, mala,
I san lak da noć ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

A tvoje leže crvene crne
Čekaju mene da uzmem prvi.
Laka noć će pozvati mene,
Leći ću pored tebe…

Al srce moje probudi te,
I ti reče tiho ime…
San k’o šećer sada stih je,
Laku noć vam želim, rime.

Miloš Leković

STIH DANA – 26. 06 2010.

IZ ADAMOVE ZVEZDE-Spasoje Ž. Milovanović

klanjam se svojim sinovima
i vraćam se nazad
svetlost uvek sija nad mestom
kome je određena pobeda

ipak
u tome je nejasno nešto
zbog silnog straha i bojazni
živi bili pa videli
ako rodiš sina dok me ovde ne bude
hteo – nehteo trebam da predam
ono što mi je dato na čuvanje

ne
ne smatram da je sad razumno
ratovati s njim
on se osilio
a kod mene su se prilike promenile
to je voda i urme
i vinogradarski sok
masni but ovčiji i salo
a ti žena beše
i kada umreš
ni darežljivosti neće više biti

(C) Spasoje Ž. Milovanović

STIH DANA – 22. 06. 2010.

ONA* – Gordana Knežević

Ona je dozvolila rečima
da nastane sve žalosne vrbe
pod rebrima

…i smeh joj se u kriku
kotrlja kao po kaldrmi…

Ona je sanjivo razapela noć
kao laneno platno
preko klizave magle

…okrenuta svojim glečerima
na otvorenom moru…

Njeni putevi su nasipi
žute zemlje
oveštali rogatom samoćom

…i ćutnja joj u utrobi para
osemenjeno nebo…

Pred njom kleče mokri vetrovi

Njene odaje su otključane

Hoćeš li pokucati…ljubavi?

(C) Gordana Knežević

PESMA NEDELJE – 20. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

“Nemoj sad!”
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA – 18. 06. 2010.

LJUBAV – Slobodan Cenc

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tućeg pogleda.

Na ulici nagazih staklasti prah,
ote se vrisak, nečiji dah;
Nečiju dušu rasutu tugom
nehatom nagazih i nogom drugom.

Korak dalje nadjoh deo,
nečije duše komad ceo.
U džep ga uzeh za ogledalo moje,
jer što je veće, laže me bolje.

Na trećem koraku, slomih se sam
i skrhan, sebi, stadoh u dlan.
Setih se delova duša tudjih
zavapih da vratim, da se odužim…

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tudjeg pogleda.

Kao ogledalo čovek se lomi,
dok sakuplja sebe, druge krade;
I nema snage da se sastavi
dok lepak ljubavi njega ne preplavi.

(C) Slobodan Cenc

STIH DANA – 17. 06. 2010.

SLABOST – Goran Sebić

Šapućem ti tudje stihove,
na vrat kačim lažne bisere.
Pričam ti tamo neke snove,
što sam davno negde čuo.

Ne slušam te, samo pratim
pokrete tvojih usana,
blenući u te bele zube,
samo pratim pokrete usana,
koje vape,
umiru da ljube.

Mene, da ljube?!
Mene, koji sam zaboravio
u tim silnim, bezbrojnim noćima
da volim, da ljubim,
mene naviknutog
da uzmem šta želim,
produžim dalje, pobedjujem,
nikad da gubim.

Još me ne ljube
a već od mene prave slabica,
opijaju me bez nargila, alkohola,
osećam kako struje svakim milimetrom
moga bića!

Lovac, izgleda,
opet postade žrtva.
Zar se velike bitke,
tako lako gube?
U ovom svetu lepote,
gde nadjoše te predivne usne
baš moje da ljube?
čime zaslužih
da taj medeni osmeh
u mom zagrljaju blista?
Ja nevernik,
skitnica i avanturista.

Pustiću žar,
lice neka mi mije,
život bez rizika,
život nije.
Taman, više nikad da ne dobijem,
večno da gubim,
rizikovaću, hoću da te ljubim.

(C) Goran Sebić

STIH DANA – 16. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

“Nemoj sad!”
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA-14. 06. 2010.

GUSINJSKI NOKTURNO – Peko Laličić

– devojkama iz ćilimare

Do u suton
tkale su pesmu
i nemire naše
kad Grnčarom
zajezdi Mesec
i plotovi sakriju tajne
ožive polja i šljivici
tkani u ćilimima
kao šare

dok vetar ljulja
na klinovima
opanke
pucaju usne
i zrele jabuke
i mirišu teške karamanke
i kao gusinjska godina dugi
snovi se tkaju
da bi se pred prve snegove
prostrli pred matičarem

(C) Peko Laličić

PESMA NEDELJE-13. 06. 2010.

ZVEZDANA PRAŠINA – Ratka Bogdan

Bubnjaju doboši
po damarima
niz beskonačnost
spirala uzdisaja<

U tren oka nižu se –
paranje stratosfere
probijanje zvučnog zida
ulazak u vasionu…

Podrhtavamo u prostoru
kao svetleće tačke u mraku
kao fenjeri u daljini
na pučini

I izdižemo se visoko
utrnuli i lagani
zaneseni,
zvezdanom prašinom
prekriveni

Desila se sudbina
dok se svet širi
u svim smerovima
lepotom ukrštavanja

(C) – Ratka Bogdan

STIH DANA-09. 06.2010.

ТЕЖИНОМ СТРАХА – Латинка Ђорђевић

Густ је ваздух,
магла кроз јесен свира.

Изукрштане мисли,
Моцарт са кливира.

Месец беспомоћно бдије,
у твојој коси сањају наше кише.

Питома жеђ у шаци мрака,
испод росе чежњиво јури
тежином страха.

Латинка Ђорђевић
STIH DANA-08. 06. 2010.

И МОЈЕ БИ ПА ПРОЂЕ – Радивоје Пацко Миладиновић

Живећу ја у свакој својој песми
С којима сам многа покупио зјала
Моји ће ме недосањани сни, несни
Урокљиво гледати иза огледала.

Ма морао сам ја да се родим,
Баш српском роду да се десим
Пригодне беседе да са вама водим
И све натенане да удесим.

Напело ме баш ла будем песник
у неблагородно време, невреме
И да кроз стихове будем весник.
Јевањђелске вечите теме.

Да живим овако брзо, све брже,
С главом у овом, срцем у минулом веку.
Смисао живота всћ ме растрже
Од Надчовека ка Свечовеку.

Отићи ћу тихо, за све ненадано.
Доста је мога вриска с рођењем.
Сад хоћу смирено и полагано
Ha пут са дубоким преумљењем.

Замном ће остати гомила смећа.
Плодови мог рада, свежи и гњили.
Скупиће се можда и цела врећа.
Неки у блату, неки у свили.

Сам Господ знаће реч да ми цени
Њеrова нек' је прва, потоња и права.
Па кад одмери награду мени
Нек ме сачува од Злога и заборава.

Радивоје Пацко Миладиновић

PESMA NEDELJE 07. 06. 2010.

ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

Никола Стојановић

STIH DANA 06. 06. 2010.

ZBOGOM LEPOTO! – Aleksandra Mladenović

Lepota takvo sečivo ima
toplo, te rez se oseti blagi,
večno, sve dok ne pomuti svima
razum i telo, taj opsenik dragi.

Zbogom lepoti, jer daljinu stvara,
nedostižnu notu kojoj zvuka nema,
blagoslov il’ usud onog što izgara
maskirana okom, pod pogledom drema.

Lepota će takva uvek i biti,
k’o pauk u mrežu lovi nas lako;
lepljivo svija oko žrtve niti
te ,ona, pod njom, izdiše polako.

Zbogom lepoto! Ne želim te više.
Nikad da mi blizu tvoje lice priđe.
Sećanje na tebe samo nek’ se piše,
nek’ sečivo tvoje mene zaobiđe.

Lepoti dižem i ovu čašu žudi,
te opojne žuči što nasu je meni,
i velim joj: „Zbogom!“, a ti- jači budi,
ona uvek tu je, samo se okreni.

(C) Aleksandra Mladenović ”

STIH DANA 04. 06. 2010.

ЛАМЕНТО ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ -Љубомир Вујовић

Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да се тамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину

Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину

Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим

Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте

© Љубомир Вујовић

STIH DANA-03. 06. 2010.

Кад би се наши погледи срели-Milisav Đurić

Дали ћу када ја срести тебе
а да ми у срцу свеједно буде,
хоћу ли моћи када те видим
мирно гледати к`о друге људе.

Зашто се наши немири срца
често сусрећу на истој стази,
због чега срце јако закуца
онога часа када те спази.

У очима искре пожуде још горе
као онда, док у љубав смо се клели
сјећања враћам у рујне зоре
кад су се наши погледи срели.

Дв`е реке среће у истом трену
потеку смјело негдје без краја,
док она моју, ја љубав њену
осјетим јако како нас спаја.

Како су чудни живота пути
што воде често кроз беспуће,
и жар љубави док памет мути
угасити је немогуће.

Пустимо срце да љубав чува
на путу среће без свога краја,
док вјетар пријети да је одува
јаче нас нешто веже и спаја…

Милисав Ђурић

STIH DANA BIRA – Ljubodrag Obradović

PESME NEDELJE – APRIL 2010.

• Zorica Brkić – PROBUDJENA
• Peko Laličić – U DUŠI MI PESMA
• Bratislav R. Milanović – Pisma iz prastare budućnosti
• Mirjana Lukić – Srušeni snovi
• Darko Kolar – SREMSKA RAVNICA

30.04.2010. – Zorica Brkić
PROBUDJENA

Neka izblede sve ljubavi
sa imenom tvojim
za juče i sutra,
za decenije i stoleća,
ne pristajem živeti
ugušena prividom,
i ako me
neizvesnost proguta,
ja ću se ponovo roditi,
okupana zaboravom
tvojih dodira,
probudjena,
u sred proleća.

29.04.2010. –  Branislav Mijatović
Do Velike Ulcinjske Plaže

Zašto je tužan zaliv?
Ja znam. On je je sličan setnom,
zaliv po zaliv
odiše pesmom.
Kud bi zaliv bez zaliva, sretna reko!
Galije sretno plove,
zalivi sretni svetom.

More, more veliko i lepo.

28.04.2010. – Zoran Hristov
Причао ми деда

Причао ми причу деда
о мом селу, каквог нема
о људима, кафанама
што су сада успомена
Наша река чиста била
неки из ње воду пили
а ноћу крај воденице
дивили се шумској вили. ”

27.04.2010. – Omer Kličić
PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI

Jedina moja, pišem ti jer ne mogu a da ti ne pišem…
pišem ti jer sam stalno obuzet s tobom!
Pišem ti jer u tebi vidim sve oko sebe, vidim proljeće…
dugine boje, sunce, mjesec i zvijezde, prve ljubičice…
vidim nasmijane ljude, veselu djecu…
u tebi vidim ptice, bijele oblake i smaragdnu rijeku…

26.04.2010. – Peko Laličić
U DUŠI MI PESMA

U duši mi
pesma
u pesmi
duša
ko me ne zna
nek’ doživi pesmu

25.04.2010 – Ana Berbakov Anee
KIŠA

Danas je kišni dan,
sivo je nebo.
Nigde mi se ne izlazi.
Oprala sam kosu,
miriše na lubenicu.

24.04.2010 – Peko Laličić

ти
оде

ветар
закуца
на моје
прозоре

23.04.2010 – Bratislav R. Milanović
ПИСМА ИЗ ПРАСТАРЕ БУДУЋНОСТИ

Тридесет година нисам одговорио на твоје писмо:
тада се, ненадно, под нама одронила јесен
и свет је јурнуо низ другу матицу.
Пишем ти на једину познату адресу:

октобар 1976… И гледам са ове даљине како,
у грозници, отвараш писмо, пожутело од лутања,
а у њему – све године што су срљале
овом низветрином између првог и последњег крика.

22.04.2010 – Emma Alexandra Luthander
MASLINE

Volim masline,
svih veličina i boja
one su jednostavne
ali nezamenljive.

Masline su mali useljenici
iz raznih zemalja,
one dolaze
iz svih krajeva sveta
u naš jelovnik.

Ono malo što nose u sebi
čini mnogo toga boljim i ukusnijim.

Na licu pice sijaju se oči masline.

21.04.2010 – Djordje Drakulić
Мом богу

Свевишњи песниче истине ,
моћни творче стихова живота ,
кад се једном будемо срели ,
од силне захвалности сузе ,
од предивног блаженства уздах ,
пустићу и очи затворити ,
пресрећан и уморан клекнути ,
да помилујеш мене грешног ,
да спознам тебе у себи ,
једини песниче истине . ”

20.04.2010.
SPAVA LI… – Aleksandra Mladenović

Zaćutale misli, praporci i reke.
Ugasila neman zadnje budno oko,
i rovac se gnezdi u postelje meke.
Spava li i sudba u nama duboko?

19.04.2010.
ETO ŽIVOT PRODJE – Omer Kličić

Eto, život prođe k’o da nije bio,
skoro sav bi stao u jednu minutu,
dovoljno je reći:- Nisam ovo htio!
sudbina me moja, presrela  na putu.

18.04.2010. – Stana Minić
UBICA IGRE MLADOSTI

Sivilo života i snaga izdaje
sve će to jednom ostati iza tebe
i ti ćeš pronaći neke sasvim nove staze
prkosa i osvete…

17.04.2010. – Goran Ćeličanin

Да знојем горким засладим погачу

Да знојем горким засладим погачу
и вино опроштаја омами ми вене,
да наново овлаже и затрепћу
разроване мртве анђеоске очи

16.04.2010
NEKAD – Zoran Hristov

Данас бих ти испричао причу
о свом селу , стоговима сена
о сабору крај сеоске цркве
и лоптању на једној утрини
а с јесени о дуњама жутим
што су расле крај прашњавог пута.

15.04.2010
DIVLJE RUŽE – Ana Berbakov Anee

Divlje ruže ja,
za te ubraću,
a opet sama,
znam ostaću.

14.04.2010
SETNA PESMA – Svetlana Biorac-Matić

Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi,
u stihove slažem pogubljene boje
i bolujem davno bolovane boli
okajavam nesnom sve grehove svoje.
Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi. ”

13.04.2010
ČEKAM JUTRO – Omer Kličić

Na peronu nedokučivih tajni,
Stojim kao izgubljeni osmi putnik.
Oko mene sve šaroliko juri i žuri,
Prema zvjezdama, u warpu nestaju.

12.04.2010 – Ivica Milovanović

Tu dole, pod zvezdama,
Smrt, u beloj haljini, daruje ruže
Krezubim zverima što trgovima kruže,
Da im, bar malo, ulepša jutra…

11.04.2010
Srušeni snovi – Mirjana Lukić

Tvoja sam,
zauvek tvoja,
u svojoj samoći.

10.04.2010 – Peko Laličić
RASPEVANI AZBUČNIK

ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОТКРИЈ ми тајну
О чему ОЉА сања.

Јесу ли то птице,
нове блузице
ил’ путовања?

09.04.2010 – Vesna Dimitrijević
Idolopoklonik

Zgreših nešto,
ne znam šta.
Volim te,
a nedaleko od mene
crni oganj suklja. ”

08.04.2010 – Jovan Mihajilo
Dinarac se dinari u meni

Dinarac se dinari u meni
Na Istoku sunce mi se smeje
Dinarac se dinari u meni
Sunce peče i setno me greje

Kao krik jelene u trenutku bola
Ostajemo nemi završena rola

07.04.2010 – Ljubica Vukov Davčik
HODAJ

Ne idi
Ne ruka te ne bridi
Ne kosa ne leti
Ne rosa na ružu neće da sleti

06.04.2010. – Darko Kolar
SREMSKA RAVNICA

O Sremska ravnico,
kućo moja.
Kako si se u dušu
ukrojila samo.
Srpska ptico,
Radosnice,
Vojvođanska tamburice.

05.04.2010 – Nevena Ugrenović – Iskrica
ZAMALO PA OLUJA

Zagrmela noć
otvori se grotlo svetlosti
zaurlaše krici tame
zakukaše kiše same
i oblaci sive zamračiše šumu
samo ludi vetar otera oluju.

04.04.2010 – Latinka Djordjević
JEDNU REČ ZA KRAJ

Zelenim okom
bez glasa i reči,
iskidao smelo
lastavici let,
šta je to za korov
kakav je kukurek,
on ima dug zeleni vek.

03.03.2010 – Marina Adamović
TAČKA

Preskače tačka tačku do tačke
kako da shvatim koja je kraj
ni jedna ne lupi dirljiva zvona
ni jedna ne pozva na sveopšti plač
samo će puna satire tad pasti
duši pred noge i gluvo joj  reći
nećeš me čuti ni videti više
tražim te celu -svu sebe mi daj

02.04.2010. – Dušan Mijajlović Adski
VELIKOJ STRADIJI U VEČITOJ KRIZI

kriza je
ne brani me branislave
ne brani se branislave
sipaj neka zažubori
zar ne vidiš
svet satire sebe u ludilu
dovitljivi u krizi
prodaju tišinu za mrtve
nevolje rođenih i nerođenih
rastu iz časa u čas
između ptičijeg
i svinjskog gripa
strah
strepnja
i stres čine svoje

Stih dana i pesmu nedelje bira LepaS

30.3.10

Greškom sam te sreo,
na ulasku u plamen.
I odmah zavoleo,
a tvoje srce kamen.

Kakav je to osećaj bio,
let za tobom u nizine.
I ja sam se sledio,
usred leta, ko usred zime.

Pametni to brzo shvate:
uvek si htela slatko voće,
samo da ga ubereš
i ostaviš u izlogu samoće.

Greškom sam te sreo.
Ne, ti ne postojiš.
Nisam te ni voleo,
samo si proletela,
snovima mojim.

(C) Ljubodrag Obradović

29.3.10

Dala baba banku da udje u stranku,
sad bi dala dve, da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

Okupali babu, podigli joj ložu,
očešljali babu, zategli joj kožu,
da popravi nama ovaj život bedan,
posadili babu pred mikrofon jedan.

Gleda deda babu i drhte mu prsti,
podigao levu, pa se triput krsti.
Pa ona i ne zna svoju narav pravu,
sredila je mene, a neće državu.

Što je moja baba Bože mi oprosti
i otvori zemlju da odmorim kosti,
nebuloze ove skoro me ubiše,
ne mogu da gledam ovaj cirkus više.

Dala bab banku da udje u stranku,
sad bi dala sve da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

(C) Srbobran Matić

28.3.10 PESMA NEDELJE

Na vrhu Himalaja
Podignuta dugom želje
Stajala sam

Okrenuata Bogu
Suncu danju
Mesecu i zvezdama noću

Manitu me podučio
Pojavivši se
Na tren večnosti

Maje me naučile
Da je verovanje
Trajanje želje

Bog Perun
Me štitio
Na stenama mudrosti

Zevs se smešio
Amor me strelom
pogodio

Na žrtvenik
Sam srce i dušu
Stavila

Na belom kamenu
Istina se razlila
U kamen pretvorila

Žele da me rastrgaju
Pokopaju
Preparavljaju

Žene narcisi
Samodopadljive Afrodite
Ogledalu okrenute

Uzimaju sebi za pravo
Da vladaju
Bumerang sre vraća

Prijatelji
Pravi uz mene
Opstaju

A istina
Kao istorija traje
I menja se

Širim ruke
Predajem se
Vetrovima ljubavi
i čovečnosti

(C) -Ljubica Vukov Davčik

27.3.10

Nemirni ljudski um
kritički sagledava
okvire svog bivstvovanja.
Britke misli
raslojavaju svakodnevnicu.
Oštrim pero, s verom
u bolji svet.

(C) – Sanja Petrović

26.3.10

Jutro kraj Save

Proleće je:lista cveće i drveće,

raste nežna, sočna, trava-

sve u novi život kreće,

na suncu se presijava plava Sava…

Настави са читањем “Stih dana-mart 2010-bira Lepa Simić”

28.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojević 

                
Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi čudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon,  s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , začin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veče pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovčezima od sandala i kedra
i za njima moja gošća mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeždi od svile,
 ima oči crne, nemirne i mile…
Dok me  krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz očiju čita.

Biserne joj reči mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, čežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalačke čari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje lične stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez čežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro začini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me čuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noć.Tišina, tama…Čekam da mi dođe sama…

Tek čas prođe i kraljica u moju odaju dođe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biće spaja.
Kad čežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

26.02.2010.

ROĐENDAN-Mirjana Lukić Čalić

Po uranku,

tragove neprespavane noći

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom sočne trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šećera

suzama je solim,

mešam sećanjem.

Milujem crvenu ružu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za rođendan.

Crveno,

podseća na ljubav.

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!
…
Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produženju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraženja.

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Knežević

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoć između dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noć i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reči
zarđalih na kiši

i ćutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oči me izdaju…

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић
 

Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом? 

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stanković-Anđelković Slavici)-Lepa Simić

Razapeta u bol
osećam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i želela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranična…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oči
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je život
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešćemo se opet…
Jedino vreme nema
početak i kraj!

Često mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oživela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noći vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj večni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i čuvaju nas…

U mom srcu živećeš zauvek!

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко  
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица  нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг          
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име  мојe нежнe тугe.

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić
 
Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović
 

Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

09.02.2010.

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za  moj rodjendan
 volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula  
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…
                      

07.02.2010

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

06.02.2010.

Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад  делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав  чудотворац,
случајно и нехотице
споји  две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се  увис диже
долете до Беле Раде –
у наручје њено паде.

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka…

04.02.2010.

И  ОВЕ  НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић

И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja  Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

Поштовани песници.

Pesme meseca januara 2010:

• SUDBINA – Ljubodrag Obradović
• LIST – Miljojko Milojević
• TUĐA TREŠNJA – Milica Perun
• PROMRZLINE – Zaviša Koprivica

30.01.10

(C) Jovan Mihajilo

29.01.10

Put  mu je vreme

Putuje Sveti Sava
put mu je vreme
u beloj bradi
puna korpa mudrosti
sejač  na njivi
u ljudskoj duši
seje blagorodnost
munje mu osvetljavaju polje
i preko vidikove linije
gromovi razoravaju brazde

U desnoj ruci mu štap
gde dodirne zemlju
potekne izvor
povetarac i preko brda
struji nizvodno

slivom reke s neba

poređaju se dugine boje
da piju vodu

U levoj ruci mu zrnevlje
ispod miške petao
i ptice mu u letu prave
venac oko glave
na obali reke
igraju se zveri
kroz šumu vukodlaci
pomeraju mu se s puta

Bez izvora
i bez ušća teče vreme
mimo njega
kad uđe u našu kuću
počinje svanuće
kada izađe iz naše kuće
nastaje bespuće

Dane Stojiljković
Sveti Sava, 1968.

28.01.10

PESMA NEDELJE

SUDBINA

Nešto novo,
radja se u meni,
i srce mirisima bode,
dok misli hrle u slova,
koja u slobodu vode…

Настави са читањем “Stih dana januar 2010 – bira Lepa Simić”

PESMA NEDELJE DECEMBAR 2009

• SNIVANJE – Angelina Radulović
• ZORA – Lepa Simić
• SAN – Svetlana Biorac-Matić
• A MOGLO JE BOLJE – Danja Đokić

STIH DANA DECEMBAR – Bira Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE

SNIVANJE-Angelina Radulović

Šta smo mi?

Parče paučine preko trnja razapeto
vreli talas
ne zapljuskuje ni obale ni obrise,
rasplinut i prezreo
poljubac još nerođen.

San usnili
omeđen nebom
pod krošnjom skriveni
u hladu Evine jabuke spoznaje
i čežnja
i srce nara
raspuknuto i zrelo
da ti se preda.

S kakvim pravom tražiš
meku podatnost
od mene
od mojih bedara
nebranjenih?

Dovuci kofer prošlosti
pa istresi sve strepnje, strahove
večeri bez avaza
noći bez dodira
sumnje hladnog kreveta
jutrenja meka.

Skini se
Hoću te razgolićenog
samo tako i nikako.
Iz ljušture u ljušturu, kakav je to pad
ako na tvrdi oklop dočekaš se
netaknut.

To što osmehom kupuješ aplauze
gomile namamljenih tužnih
rasplodnih žena
meni ništa ne znači.

To što umilnim kombinacijama slova
činiš čuda opipljivim
meni ništa ne znači.

Ni što vodiš ljubav očima,
preko stola
žvaćući reči prazne
dodirujući kolena drugih
mazeći podatno slike u glavi
dok me skidaš s kraja na kraj sobe
meni ništa me znači.

Što oreš po tuđim međama
a svoju njivu čuvaš u korovu
mene ne privlači.

Poljubi me ako smeš
ti besprekorni šarlatanu
Arlekine
pajacu
udahnuću tvoj miris iz neba
iz kiše
iz prazne čaše na stolu
sa ogledala na kojem si pisao
po dahu slatkorečja.

Uroniću u tvoje prste,
ispod grudnog koša
da vidim šta tu u stvari stanuje
i za koga pleteš mrežu,
u čija bih nedra da skočim.

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

30.12.2009.

JASNO KAO DAN-Danja Đokić

reći ćeš mi
anđeli su noćas
imali izraz tvoga lica
oči i kosu
(njihova bijahu samo krila)
stisnuti me jako, reći

kako me čuvaš
koliko me trebaš
(samo su ruke znale
dok su mirovale
u tvome naručju

i ptice nisu
prestajale pjevati)

29.12.2009.

ŽEĐ-Vida Nenadić

Od tog žednog dana
i žednog kalemegdanskog leta,
gasili smo žeđ samo usnama.
Sad  smo opet mnogo žedni
na dva daleka kraja sveta.
Žedni smo godinama.

U ime svih žednih dana,
žednih leta i zlatnog sunca,
u ime globalne žedne klime,
i u tvoje ime a i zbog sebe,
žedna te lepote gašenja žeđi
ja ću opet nazdraviti tebi.

29.12.2009.

SNIVANJE-Angelina Radulović

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

27.12.2009.

ZALUD ČOVEČIJA-Svetlana Poljak

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
plakaće i čovek i duša,
gubicu da dam
da dobijem snagu,
snažiću da znam
da se oprem vragu,

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
poznavaću se u nesalomivom
tragu neopiranja!

26.12.2009.

MESEČINA-Ljubodrag Obradović

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove
obasjava od stihova
mesečina

25.12.2009.

ŠTO TE NEMA-Slobodan Ivanović

U krevet svoj
Ko u grob legnem
Pokrovom se pokrijem
I svu noć
Drhtim u nadi
Da me jutro novo
Pronaći neće
I kazniti
Novim danom
Koji umesto tebe
Pesmu obećava
„što te nema“

Ni novo veče
Sem pesme
Ne nudi ništa.
Da mi je makar
Dovoljno dima
I ljutine
Dovoljno.

24.12.2009.

БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ-Драгослава Гуњић

Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла

23.12.2009.

UGAŠENA LJUBAV-Sava Ilić

Сврати понекад у моје снове,
пробуди машту успавану,
додај ведрије боје животу
да бих се радовао новоме дану.

Унеси светла у мрачне мисли,
из душе отерај навикле туге,
не желим више пркосити срећи
љубећи безвољно жене друге.

Ја немам више плама у себи,
распламсај давно утињали жар,
не дај да остане у души мојој
само сиви пепео и гар.

У теби видим животну радост,
лелујаш у мени ко на ветру трава,
докажи давно учмалој ми души
да човек не сања само док спава.

PESMA NEDELJE:

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

22.12.2009.

I KLAUNI PLAČU,ZAR NE?-Davor Slavnić

Svikao sam ja na zimu,
nemir duše,
srca plimu,
hajde zagrli me,
nešto slaži,
kad me gorka čežnja
traži.

Sa mnom samo pjesma
spava,
dah po staklu stih svoj
piše,
umro sam ti ja odavno,
mene nema,
nema više.

21.12.2009.

HOĆU SNEŠKO BITI-Lela Stojanović

Kažem deci,

– Hoću Sneško i ja biti,

a oni mi kažu

– Neće ti se želja ostvariti.

Jer Sneško je od snega,

zima ga ne brine

ako šal nema

i rukavice skine,

kapa nije njemu

obaveza važna,

a dugmeta na kaputu

sva su samo lažna.

Sa severa hladna

potiče to čudo

i sa njim se deca

zabavljaju ludo.

A ti bi u toplom

i kraj neke peći

ali od toplote

Snečko će pobeći.

Pesma je iz knjige za decu “ Zeleni oblak“

20.12.2009.

KOLAŽ-Božo Popadić-Aktus

Usnio sam potom
u mislima nošen
na predivna mjesta
gdje očaran bijah
sa tvojom ljepotom.
U ustima okus
gorkoslatke sreće
dok sa tvoga tijela
znojno tijelo moje
upijaše slasti,
kraj plamena svijeće.

19.12.2009.

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

18.12.09

17.12.09

NEDOHVATNA

razgledam tvoje oči
kao galeriju savremene umetnosti
dok vodimo ljubav
u voćnjaku tvog oca

čelična instalacija
u cvetu šljive

podne je
u datumu koji više ne vredi
na izmešanim geografskim širinama

ti si kao šljiva slatka
što plavi na vrhu drveta
nedohvatna
iza bodljikave žice

Spasoje Ž. Milovanović

16.12.09

PESMA NEDELJE

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

15.12.2009.

VARLJIVI NOVEMBAR-Miljojko Milojević

Još vatreni neven cvati,
još mi bokor ruža miri,
još me strasna čežnja prati,
još mi nada srce širi:

da novembar ne izmiče,
da u meni žive varke, bajke, priče:
da je svet ko cvet lep!

14.12.2009.

LJUBAV DAJEM-Jovan Mihajilo

Ljubav dajem ljubo moja
srce bolno srce moje
Dinarim se bez dinara
Kuću pravim kućo moja

Nešto sedim glavo seda
Suze teku suze moje
Snove snivam ti u njima
Dal će život još da traje

Moj živote
Istrjaću života mi
Saputnica u vremenu
bezvremena.

13.12.2009.

?-Aleksandar Ilić

I da li si shvatio da patnja i bol šire dušu i vidike?

Da je sve to što se sa tobom dešava tvorčevo delo?

Da li si naizad obrnuo levak i napred koraknuo smelo?

12.12.2009.

CIKLUS-Nevena Ugrenović-Iskrica

Uslišite želje malobrojnih što gutaju prezir
nevinim očima razbuktani,
pomamite misli nek se roje za želje potajne
otuđenih srca zadojene.

11.12.2009.

STIHIJA-Gordana Knežević

uzmiče mi pesma u rebra
kolebljiva
sakata
milošću nenadarena
u zamagljenom vazduhu
moje izgnanstvo
prenose u pozlaćenom kovčegu

vaskrsavam
s malo strpljenja
u kamenjaru ravnog horizonta
usplamtela stihija
ponela mi dar govora
šapatom

ostacima ispljunutog taloga
lepim mirise rezbarenog drveta
spremna da prestravim
razuverim
razgolitim
ovo vreme u vremenu
koje me je prevazišlo

lomom prstiju stvaram melodiju
kosti će slušati..

10.12.2009.

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

09.12.2009.

SRCE LOSOSA-Aleksandra Mladenović

Zaglibljen u ljubav predaje se činu,

rasplamsane vode vapajima muti,

u poslednjoj kapi kad drhtaji minu

polaže svoj život, prkoseći smrti.

08.12.2009.

LJUBAV JE TVOJE IME-Mirjana Lukić-Ćalić

Volim,
kad´uroniš pogled u moje oči
pre nego me strasno poljubiš,
upleteš ruke u dugu kosu
a onda od želje zadrhtiš.

PESMA NEDELJE

A MOGLO JE BOLJE-Danja Đokić

ime neke buduće možebitnosti
Razriješi me grijeha učinjenih
U nerazumnom preispitivanju sebe
Utisnute među tvojim srčanim komorama,
Izgubljene podno gustih trepavica,
Ogrnute toplinom blaženog udisaja,
Na oba lista plućne maramice.

Imao si me dodirljivu na puškomet
A nije ti bilo zapisano da me posjeduješ
U onih dvadesetčetiri sata trajanja
Između jauka strasti i vriska tugovanja
I sve zbog vlakova koji nemilosrdno
Odvoze ono najdraže, a nesuđeno
Ostavljajući gorak okus pomiješan sa
Zadahom zaboravljenih perona ispraćanja
Vraćat ću ti se uvijek u snove, kao prokletstvo
Onog jedinog susreta na pristaništima nada
Kad si preuzeo moj pogled kao svjetionik
I prihvatio ruku što te zaštitila od pada.

Cvilit će otpisani zupčanici životnih liftova
U klaustrofobičnom naletu srčanih odjeka,
A ja ću se rasprostrti pred tobom, ni crna ni bijela,
Očekujući zadnje pomazanje, prije održanog opijela.
Nije nam se htjelo, sreli smo se u nevrijeme
I sad okajavamo sva pogrešno učinjena djela.

Prezimit ćemo jedno drugom u sjećanju
Sklupčani na sofama imaginarnih hostela.
Začahureni  trajati jedno drugom u samovanju
Jer mi zapravo i jesmo jedno, podijeljeno u dva tijela,
Osuđeni na proporcionalna razmimoilaženja
U skladu sa suprotnim polovima emocija.

07.12.2009.

MAJKA-Milisav Đurić

За своје чедо живи и дише,
облачно небо ведријем прави,
извор живота, свјетлост дана,
богиња среће и љубави,
Мајка!

06.12.2009.

NEMERLJIVO VRIJEME-Božo Popadić Aktus

Ti,
kao svjetlosti zrak,
minu kraj mene.

Na krajputašu
sjede dvije sjene,
bezoblične,
ali su nama slične.

Da li je vrijeme
mjerljivo,
ovo u meni?

Ko da je prošlo
godina sto,
a tek je sedmica par,
od kada se skrivaš
u sjeni.

05.12.2009.

DINA USPOMENA-Ljubica Vukov Davčik

Kilometri i
Kilometri
Puste nizije
Pokošene vetrom
Odnose
Moje misli
Nanešene
Dinom
Uspomena
Satkanu atomima
Ljubavi
U torbi života

04.12.2009.

KRIK-Miroslav Stoilković

Nek’ me vrate Vaše oči,
da ljuljam se i zvezde gledam,
da nam svetlost život toči,
da se nikada ne predam…

Tada znaću- vec prevaren,
kud skretoše oči moje,
u djavolji kaput šaren,
što mu boje razne duše poje.

Svoju glavu neću spustiti
jer dole se vremenu robuje,
oči u zvezde, u Vas ću upreti
da duša večnost obuje…

03.12.2009.

ČOVEK OD SNA-Nevena Ugrenović-Iskrica

Soko u mojim pesmama
poezija u mojim grudima
dan koji nikad ne prolazi
sunce što večito izlazi
ti si čovek satkan od mojih snova
i znam te samo dok sanjam
nadnjem se pokrijem
i potajno za tobom tragam.

02.12.2009.

ZEMLJA JE MEĐUNOŽJE SVEMIRA-Danja Đokić

Ne moraš se opravdavati,
Odabrala sam te grješnog
Samoj sebi na sliku i priliku.

I sad oboje grješni griješimo
I ispravno se ispravljamo

Istinskom Iskrenošću
Steriliziramo.

Grješne misli,
Bludna predvečerja,

Jutarnja otrježnjenja
Na čelo previjamo.

U bolničkim hodnicima
Nude ozdravljenje
Na pomoćnim krevetima,
Ako nas i budu htjeli zadržali
Zbog akutne upale grješnosti
To se kod kuće uspješno liječi.

U prolazu, ako se
O tebe očešem,
Nosit ćeš na duši
Jedini poročni
Dio mene

Istočni grijeh
Moj usud žene.

01.12.2009.

SVUD TE IMA – Milisav Đurić

U oku ti moje nebo,
miris breskve na grudima,
na usnama zrela trešnja,
oko mene
svud te ima!