Аутор: Zdravka Pap

Господе помилуј ме
Ја сам истина која лута
И правда која се стално љути
И жеља у очима искрености

Посрами ме по сто пута у речи
Ако није како треба и ако није из душе
И пружи ми молитвеник у руке да се
спасим
И поново процветам у твојој вери и
честитости

Ишчупај ми из срца сваку мисао горду
И пусти ме да роним сузе и исплачем грех
И сама себе казним и никад не помислим
Да сам нешто више и боље у овом свету

Господе који ме чуваш на небу и земљи
И светлости и сјају сагрешенија мојих
И истино у којој нема неправде и лажи
Заштити ме и узми кад за то дође време

У очима бљесак
ватра у срцу
не прелазе у срећу
куцају на врата
да се вежу
у линију живота
а буктињу и сјај
показују пут
ја те у тами чекам
и надам се да ћеш доћи
у очима видим патњу
у срцу милујем сузу
дођи и не питај
како сам жива
чекање ме доведе у рај
срце твоје носим на длану
да му нико не каже
помери се мало.

Са моје станице
Убрзо ће да крене воз
У којем ће бити сва моја уштеђевина
У једном погледу, пољупцу и загрљају

Са моје станице
Никад нико неће запевати
И сви ће ћутати у неправди
И бити огорчени у процени

Са моје станице
нема преседана у казни
И нема суза , туге и жалости
И нема споразума ја теби ти мени

Са моје станице
Неће бити знакова и путева
Где се можеш сакрити од грешака
И лажима спасити из пакла страдања

Завера надања и проклетства
чуче једна крај друге и
сумњају
и чувају стражу испред речи
да се не промени и буде боље.

Завера надања и проклетства
не седе без свог циља и желе
у свему да се сложе и угуше
све пред собом и угасе наду
да ће љубав истерати мржњу.

Завера надања и проклетства
носи све црно и дише злобом
да се претвори у црног ђавола
и радост претвори у сузу.

Моја је душа зрневље
Просуто по путу срамежљивости
И окићена љубављу у стиху
Моја је душа нарамак дрва
И буктиња која лиже по ранама
И нада се да ће једног дана прогледати
Моја је душа суштина
У којој игра истина и правда
И у којој певају радост и срећа
Моја је душа љубавна ружа
У којој се кидају латице срца
И која због сваке грешке плаче
Моја је душа извор љубави
У којој се играју и певају деца
И у којој анђели испуњавају жеље

Nemoj u predvorju
tvog srca
da zakuca
žila kucavica,
ne daj joj
da te muči
i tvoj glas
niko neće čuti.

Sakrij se na planeti,
tamo ljubavi nema,
okreću se zupčanici,
roboti slušaju
šta im se kaže,
nema sreće,
ni plača,
suze skrivene
u mašini ćute.

Pogledaj oko sebe
kako priroda cveta,
pusti svoje srce,
da se u vrtlogu
emocija kupa,
povedi ga na put
i pokaži mu
ljudski očaj.

(C) Zdravka Pap

U ljubavi
Sve su reči isplakane
I sreća je najveće priviđenje
I radost je najlepše otkrovenje

U sreći se
Peva, igra i pleše
I radost je cvet u duši
Koji željom sve strahove
Rasteruje, briše i leči

Zagrli me nadom
I utisni u me tvoju želju
Koja će po svetu darove da skuplja

Sve su reči
Grlice u duši i
Pusti ih neka slažu rime
I sijaju blizu srca i sunca

Дечији цртежи
на замагљеном стаклу
и снови у џепу од капута
носе сва деца која имају
бујну машту у глави.

Снови који се свега боје
и стварају немир у души
и дрхтање над сликом
своје савести и греха.

Снови су део размишљања
и прошлости која је грешна
и неизвесне будућности
за истином у срцу и души.

Снови се нижу у реду
и чекају свој тренутак
који ће одговорити на
све заблуде и чежње.

Ja hodam
po senci tvojoj
i svaku stopu
tvoju pratim.

Ja se u senci
tvojoj krijem,
bojim se da te
ne uplašim.

Ti si senka
i zlato moje,
po suncu
te valjam.

Senke naše
skrivene iza oblaka
počinju da svetle.