Добродошли!
Nemoj u predvorju
tvog srca
da zakuca
žila kucavica,
ne daj joj
da te muči
i tvoj glas
niko neće čuti.
Sakrij se na planeti,
tamo ljubavi nema,
okreću se zupčanici,
roboti slušaju
šta im se kaže,
nema sreće,
ni plača,
suze skrivene
u mašini ćute.
Pogledaj oko sebe
kako priroda cveta,
pusti svoje srce,
da se u vrtlogu
emocija kupa,
povedi ga na put
i pokaži mu
ljudski očaj.
(C) Zdravka Pap
U ljubavi
Sve su reči isplakane
I sreća je najveće priviđenje
I radost je najlepše otkrovenje
U sreći se
Peva, igra i pleše
I radost je cvet u duši
Koji željom sve strahove
Rasteruje, briše i leči
Zagrli me nadom
I utisni u me tvoju želju
Koja će po svetu darove da skuplja
Sve su reči
Grlice u duši i
Pusti ih neka slažu rime
I sijaju blizu srca i sunca
Дечији цртежи
на замагљеном стаклу
и снови у џепу од капута
носе сва деца која имају
бујну машту у глави.
Снови који се свега боје
и стварају немир у души
и дрхтање над сликом
своје савести и греха.
Снови су део размишљања
и прошлости која је грешна
и неизвесне будућности
за истином у срцу и души.
Снови се нижу у реду
и чекају свој тренутак
који ће одговорити на
све заблуде и чежње.
Ветар пирушка,
музика свира,
по дрвећу
лишће игра,
све се румени
и све се слаже,
као слика
сликара вештог,
од златних нити
ћилим се тка,
пробија се сунце
и носи светлост.
Све је у боји жутој,
јесен је давно
у мојој души.
Ja hodam
po senci tvojoj
i svaku stopu
tvoju pratim.
Ja se u senci
tvojoj krijem,
bojim se da te
ne uplašim.
Ti si senka
i zlato moje,
po suncu
te valjam.
Senke naše
skrivene iza oblaka
počinju da svetle.
Оно мало
што си ми дао
може у мој длан
да стане.
Узми све
што си ми дао
и разбацај свуда,
у реку ону да
вода однесе,
у дубине своје
са мојом душом.
Од пелина
твоја је љубав
била горча,
за нову љубав
помери сунце,
да милује и греје
вашу љубав.
Све оно
што знам о теби
понећу са собом
на дно реке оне.
У прозору на дну таванице
Играју страсти које хоће да полете
Између истине и лажи која намигује
У прозору изнад складишта
Заборављене птице опијене лудилом
Боре се са смрћу, сновима и жељом
У прозору кашљем и кашљуцам
И ништа не осећам осим страха
који ми раздире срце и душу
У прозору и на крају света
Нема ничег за чим бих жалила
И заменила осмех за тугу
Велика је радост
Упрегнути умеће
И извући се читав
И почети испочетка
У безвољи ума
За мном каска брига
И нећу јој отворити врата
И да куца и да вришти неће бити
Како она планира и смишља
У сумраку мисли
Појави се светлост
И обасја путеве и жеље и
Нада се да ћеш се извући из
Мрака
У срећи се игра и пева
И стихови пишу срцем и душом
И не можеш је затворити бригом
Да се неће појавити-Златно
Време..!?
Медоносним соком
Ти заслади душу и пробуди
Све страсти у теби и мени
И растерај тугу у очима
Завеслај са душом
И пусти је да лети и сија
И мирише на цвеће што
По пољу сеје срећу
Са лепотом твојом
Све радости пробуди
Нек се пева песма и
Цвркућу птице на грани
У истини
крије се лепота
што га нема
да јој дође.
Он се крије
и не жели
да се хвали
Бог га узе
да се преда
молитви и правди.
Не одлажи
ако можеш
зови мене
срешћемо се
на божијим
лествицама
раја…!
Сачекај ме
ја ћу доћи
да ти причам
како љубав
не зна
да воли..!?