Добродошли!
Никад боље
и никад горе,
све у лажи
ништа у истини.
Летиш од немила
до недрага
и тражиш осмех
који ће те сачувати
од увреда и злобе.
Луташ повређен
у разлици која плаче
и не умеш да се снађеш
да си здрав и жив.
Саткана од оног
теби непознатог
и даље се чудиш
како издржиш
сам у себи.
Мене је косом
Косила тишина
И узела под своје
и радила шта хоће
Мене је косом
Косила тишина
и скидала се гола
и чекала срећу
Мене је косом
Косила тишина
И крпила тугу
Сузом из ока
Мене је косом
Косила тишина
И знала је
Да је oна
За све крива..!?
Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.
Стежем тугу,
очи да јој поплаве
берем љубичице
и стављам их у њедра.
Летим по небу
и скупљам жеље
цртам дугу
и рукама играм.
Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.
Жеђ је моја
опака и врела,
и сита и гладна,
у срцу искрености.
У борби за живот
све је наопако,
у грабежу који те тера,
да прескочиш савест.
У жеђи опстанка
треба ти искрена душа
која ће угасити немир
и певати у надахнућу.
Жеђ је самосвесна
и није ни мало лако,
у њој је пресушило
све оно што желиш.
Затреперим често
ко јасика на ветру,
умрем по сто пута
и поново се родим,
и све испочетка,
трчим по глави,
журим да живим
и бојим се да нећу стићи,
бриге да решим,
погледам у сунце
и оно се љути,
пусти све крају,
немој да журиш
у кошуљи од свиле
-напољу је хладно.
Тражим спас
и немам ваздуха
и желим све да заборавим.
Кријем се у теби
и маштам у себи
и сањам пољупце.
И нећу да те молим
и нећу да те мучим
и хоћу да те љубим
И нећу ништа исто
и нећу различито
и хоћу да живим.
И нећу да те лажем
и нећу више да чекам
и рећи ћу ти све у лице.
Није то ништа сине,
кад душа у молитви
верује, прашта и моли
и чека на вратима раја.
Није то никаква мука
и јаук из грешне душе,
то ти је знак са неба
да те истина чека.
Није то трулеж душе
то ти је вечност и рај
што моли и жели
са анђелима да пева.
Није то ништа сине,
кад прекрстиш руке
и све признаш себи
и Богу који те гледа.
Идемо даље,
кад руку
држиш у руци
ради реда.
Идемо даље,
кад те тужи
за зрно грашка
и част узме.
Идемо даље,
кад се заљубиш
у очи , а оне те
гледају попреко.
Идемо даље,
Кад живот
пркоси страхом,
а људска злоба
у провалију вуче.
Хоћу своју душу
искрену и чисту,
Богу да је предам!
Сахранићу прошлост и
Молићу се из чисте, дечије душе,
ја хоћу да живим од слоге и доброте
и радости која тече из Божијих уста,
Он самањује неправду и доноси правду.
Хоћу тако чиста
да шетам и берем цвеће
да дарујем по један цвет
тужној и заборављеној
души, која лута и плаче.
Хоћу да љубим
и носим мир и срећу,
опростим човеку
и мирно без туге
предам своју душу.
Боже мили,
дај ми кап твог стрпљења
и зеру твог мира и љубави
да не постанем осиона и сама.
Боже мили,
немој ме оставити саму
без твоје милости и доброте
да се не мучим у изобиљу
моје грешне душе.
Боже мили,
Ти си радост мога срца,
извор правде и поштења
буди ми отац и мајка
све до судњег дана.