Добродошли!
Гост сам у сопственом животу
И тачка кључања у безобразлуку
И путујућа катастрофа у разговору
И намештаљка која ће се пробудити
Гост сам у сопственом животу
И хоћу да га уозбиљим у жељи
И полетим ко птица и све видим
И кажем у лице све што мислим
Гост сам у сопственом животу
И циркус у коме живе кловнови
И мисле да су у свему најбољи
И неће да кажу извини и опрости
Гост сам у сопственом животу
И нећу да га пустим да ме лаже
И нећу да га грлим и милијем
И научим на комфор и уживање!?
Желим мисао да се
За њега само веже
И да га нико не може
Избацити из моје главе
Стално сам сама
Са мислима мојим
Хоћу да се твоје
И моје мисли грле
Зар може постојати
Нешто лепше
Кад су мисли исте
И кад нам се
Љубав иста
Верти у глави
Не треба ми ништа више
Од љубави наше
Умрећу срећна
Да си волео мене
Немој да заборавиш
Лаж је гора од мача
Другу да волиш
И да ме лажеш
Мисли ти нису
Искрене и чисте
Молим те реци ми
Да ме не волиш
И да ти је љубав
Моја тешка
Да заборавим
Реч љубав
Заспала би ноћ у теби
зора би цветала у души
камен би рушио преграде сна.
Ронила би по тамници зла
да те сакријем од смакнућа
мајчину душицу носила у руци.
Покупила би тугу и бол
и зашила на ревер капута
и пустила низ воду
да је прекрије муљ и блато.
ковитла се
душа и тело
ветар дува
време се мења
таласи пене
прозори пламте
сија ко гром
из ведра неба
страшило у теби
сакрило се
и зна да се
дешавају чуда
ти не знаш
шта човека тера
у заблуди да живи
живота да нема
ако није у центру
збивања.
ако је љубав
грцала у сенци
шта је душа
радила у трњу
да ли је можда
гребала очи
и писала по папиру
све оно што је
требала рећи
и сузама сањала
да киша пада
хоћеш рећи
да је љубав
покисла у срећи
и живот да је прича
у коме не треба бити
лик главни.
Ја не идем путем
који стазу има
живот у себи мењам.
Љубити исто
нисам знала
само другачије
смејала сам се свему
за чим су плакали они.
За мене је небо
море плаво са звездама
које светлуцају по води.
За мене је сунце
киша која добује
по души тужној.
За мене је гром
из ведра неба
добра вила
деци која
поклоне дели.
У долини мира
станује душа
са пуно немира.
Мисли моје
ноћи се боје
нећу да сањам
хоћу да живим
са птицама да летим.
Таласи да ме носе
срце да сунце обасја
и покажем Богу
како је чисто.
Све ноћи за леђа да бацим
са светлошћу да се дружим
време нећу,да губим
остало је још мало!?
Ако желиш
Да будеш птица
Полети душом
И нећеш пасти
Ако желиш
Да љубиш и грлиш
Подели срце на двоје
Ако желиш
У љубави да цветаш
Заливај срце срећом
Ако желиш
Да лечиш и тешиш
Насмеј се сузом
Ако желиш
Да живиш у бајци
Измисли нас за почетак!?
У погледу
кајање и туга
и нема наде.
У погледу
нема сјаја,
мир и тишина.
У погледу
истина и лаж
немају краја.
У погледу
ноћ и тама,
светлост и душа.
Бременита душа
и мелодија срца
болују и певају
о истом трошку.
Бременита душа
скида се до пола
и плива у лажима
претрпљеног бола.
Бременита душа
тражи пристаниште
да истера из срца
оно што јој смета.
Бременита душа
иде испред људи
и захвата успомене
са кашиком пуном меда.