Добродошли!
Руже кад би знале
у љубави да се деле,
никад не би заплакале.
Руже кад би знале
у љубави да цветају,
летеле би у наручје
заљубљеном срцу.
Руже кад би знале
у љубави да дишу,
мирисом би опијале
и срце и душу.
Руже кад би знале
у љубави да певају,
летеле би и сијале
и биле би рај у души.
О теби нећу
ником причати,
да си све моје и да си
мој гром и моја лила,
и да можеш у срцу
да ми гориш.
О теби нећу
ником причати,
ни птици на грани,
бојим се да ће одлетети
и однети наше жеље,
и донети тугу.
О теби нећу
ником причати
ни самој себи,
бојим се да не
проговори душа.
Ти си била
корак у будућност
и жито за душу
рузмарин за свадбу
и црна трака око врата.
Ти си била
суза у оку
и срећа у срцу,
радост у души,
благ поветарац
У речи и стиху.
Ти си била
смисао и заблуда,
бол, туга и патња
све оно што ме мучи
и не оставља на миру.
Ти си била
свемир у жељи
истина у срцу и души.
Ниси преварила човека
у раљама живота.
Боже мили,зар има смисла
сањати бриге и радости,
лечити ране и волети птице
које полете и никад се не врате
у своје гнездо и своју младост.
Зар могу живети подељена
у два тела , два ока и две руке,
бити успомена која понекад
залута у твој живот и твоје срце.
Зар могу живети без живота
и лечити ране горе од смрти,
кад си ти мој живот и срећа
која ме чува да не полудим?
Ти добро знаш
да не знам да ћутим
и да ћу причати свима
да те чекам и да се враћаш.
Уцветала радост душе,
ојађена,испоштена,
на терету проклијала,
и у срцу пропевала.
Уцветала радост душе,
ко лептири разних боја,
и ко цвеће по бедрима
што га садиш и милујеш.
Уцветала радост душе,
и није се променила
све до судњег дана
кад се разболела.
Уцветала радост душе,
и кити се опет жељом,
и спремна је да полети
у загрљај твоје душе.
Прошлост ме зове
будућност ме тражи
не знам, шта да радим,
ако се вратим
мораћу да патим
ако останем
морам све да заборавим
будућност ме зове
само њу да пратим
име ће ми ново дати
да ли ћу моћи
све из почетка
само ће рећи
то је она нова
неће више да пати.!
Упиј се у мене
и састави жељу,
украси нашу срећу
у којој смо загрљени.
Упиј се у мене
и немој се крити,
попиј ме до дна
и сакриј се у жељи.
Упиј се у мене,
Постани тајна
грли ме сузом
и прогледај у оку.
Упиј се у мене,
залиј ме срцем
и немој ме жедну
никад оставити.
Верујем у све што кажеш
И у срећу у којој те нема
И у тугу у којој се кајеш
И у сузу у којоj се кријеш
У сузи је твоја жеља
Знам те када лажеш
И кад бројиш дане
Мени да се вратиш
Болесна сам ја од свега
И од ока које стално јеца
И од туге у којој је збрка
И у којој нема твога смеха
У сну мене свашта снађе
Све помешам у теби и мени
И никад ја нећу оздравити
Док ме љубав држи у шаци
Сањам да сам преболела тугу
И да мене чека нова срећа
И не могу јој ја побећи
Кад ми душа наређује
Ако ме се не сетиш,
птице ће певати моје песме
и све ће љубичице изгубити мирис.
Живећеш у мраку и нећеш
научити да волиш, као што си
волео мене и моје мане.
Ако ме се не сетиш,
пробудићу сунце
усред ноћи и замолити
да сија, да ти вратим успомене,
знаш оне, кад смо се смејали
и теби и мени.
Ако ме се не сетиш,
поново ћу да се родим
још једном да те видим,
насмејаног и уплаканог
И да други пут умрем.
Дај ми, Боже,
конац ко конопац,
да се могу
љуљати у сну!
Дај ми Боже,
крушку испод куће,
да је једем затворених уста!
Дај ми Боже
све што срце жели,
да помогнем
себи и другима!