Добродошли!
Уклета птицо,
црних крила,
зашто усмрти
анђеле на земљи?!
У ком си сродству
са црним ђаволом,
што ти узе душу
и нареди да шириш
мржњу и злобу?!
И данас ми није јасно,
Милосрдни Анђеле без душе,
зашто уништи радост и срећу
и посади крв међу цвеће?!
Безбожници у срцу и души
гађаше децу у стомаку,
да се не роде и врате
им мило за драго.
И сад се праве
да су за наше добро
бацали отров на људе
и сејали смрт по земљи.
Песмо моја
изуј се пред душом
и направи осмех сличан сунцу
и прескочи оно што те чини тужном.
Песмо моја
у недрима ти ми дишеш
и у души поскакујеш стихом
и у жељи играш све до јутра.
Песмо моја
ти си олтар у којем се молим
и зора си у којој се љубав рађа
и сенка си по беспућу што лута.
Песмо моја
у теби је боравити лепо
кад се усне грле и пољупци броје
и кад твоја душа запева са мојом.
Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.
Стежем тугу,
очи да јој поплаве
берем љубичице
и стављам их у недра.
Летим по небу
и скупљам жеље,
цртам дугу
и рукама играм.
Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.
Има ли посела
у твојој души,
осим цинизма у речи
и задатка да поквариш
све што је срцу драго?
Има ли
жеље и страха
и посмртног марша,
истине која лаже,
не сме да проговори?
Има ли нечег
што је у теби
криво порасло
и сад би хтело
да се усправи?
Србија је љубав
И радост у срцу
Уме да се хвали
Уме да прашта
Србија је срећа
Која рађа људе
И њихова дела
Сијају и светле
Србија је песма
У љубави она зове
Да прихвати старо и младо
И заигра и запева душом
Србија је понос
И дечија рука мека
И глас птице са обронка
И лепота која тебе чека..!
Све је моје
С тобом запевало
И не желим да те сузом
Дочекујем и испраћам
У твом срцу
Жеља није боравила
И зато је била само моја
И дан , данас она чека
И сад тражиш разлог
Да ме не погледаш
И да не знам шта ћу
И како ћу са собом!?
Лутам уморна и сама,
без идеје за нови почетак,
У кутији компромиса,
болесна и тужна.
У саксији цвећа
посвађала се љубав
и не жели у срцу да
цвета и мирише.
Сакрила жеље
и убрала инат,
просула га по нади
и закопчала чежњу.
Све ће се решити,
једног дана кад будеш
упознао загрљај самоће
и припао му срцем и душом.
Бићеш закључан
у својој спознаји:
да је живот игра,
с краја на почетак
и с почетка на крај.
Подрхтава нада
И плаче душа
У лажној срећи
Братство у расулу
Доброта у казни
И човек у невољи
Испред грабежа и лажи
Пливаћеш у устима гладних
И сазнаћеш шта је бол и туга
Искреност је твоја снага
И доброта рај у срцу и души
И немој је напустити никад
И чувај је за посебне људе!!
Не иди
И не остављај ме
И не размишљај да ћеш
Успети да ме заборавиш
Живи у светлости и сјају
И бирај друга и другарицу
У којима нема зависти и злобе
И жеље да те направе лудом
И награди себе радошћу и миром
И стани на своје сопствене ноге
И запевај и загрли све на свету
И немој чекати да ти се диве
И немој закључати срце
И немој желети ништа туђе
Осим љубави у којој ћеш
Све схватити и разумети
Ти си ме знао и разумео
И пристао на све заблуде и жеље
И говорио да још има времена
Унео си у љубав
Све што си волео и желео
И увек си био ту крај мене
Трчао си да ме обрадујеш
И признаш да сам ти једина
И загрлиш обема рукама
Волео си моје шале
И крао уздахе и тугу
И чувао радост и срећу
И веровао у нас двоје!