Добродошли!
Моја си суза и осмех
И највећа жеља у срцу и души
И кораци који одјекују у тишини
И неизвесност која ме мучи
Моја си срећа и туга
И колач пун успомена
И црвена јабука у врту
И љубав до краја живота
Моја си птица радионица
И детелина са четири листа
И најлепша ружа у рају
И све што ми треба
Моја си једна, једина,
И знаш да не могу без тебе
И да нас раздваја бол и патња
И да се не можемо разумети
Можда су се
Састала надахнућа
И изгребала очи незнању
Можда су себе
Прехладиле емоције
И постале камен у срцу
Можда су се
Забрадиле жеље и
Нису смеле да проговоре
Можда су се
Причале приче да су ти
Сестру и брата донеле роде
Можда су се
Састали исти и различити
И нашли заједничко решење
У изнајмљеном сну
Понекад залутам
Између тебе и мене
И сабирам жеље
И трчим испред тебе
Да те обрадујем
И никад задовољна
Игром и жељом
У срцу и души
И заборавиш да живиш
И смејеш се сам себи
И чекаш мир у души
Просветли
онај део мене
који не зна
где припада.
Отерај
ђаволе мисли
и закопчај срце,
нек остане мало
радости и среће.
Не зови ме
да те лечим,
морам излечити себе
од бола, туге и патње,
што си донео у моје срце.
Не питај ме
да ли те волим,
кад видиш да сваку твоју
црту лица упијам у себе и
твојим осмехом будим сунце.
Откуд моја слутња
у твом капуту да плаче
И да се игра жмурке
Откуд моја слутња
Поганим језиком да се руга
И све претвори у бол и тугу
Откуд моја слутња
Под твојим срцем да дише
И сазна да се претвараш
Откуд моја слутња
Да се толико уобрази
И почне да те проверава
Откуд моја слутња
По твом убеђењу да шета
И схвати да је погрешила!
Дрино водо
Жубориш и певаш
Тугујеш и плачеш
Кад те треба препливати
Дрино водо
Немој никад стати
И немој се уплашити
Туге која пара срце
Дрино водо
Носиш тела палих јунака
И певаш ми о јунаштву срба
Крв и сузе
Никад неће испливати
Са дна реке која крије кости
За слободу и спас отаџбине
Лети као светлост,
обасјава дан,
лепршањем крила
пробуди и зору.
Лети по пропланку
са очима
лепшим од сунца.
Уздахом је
милујеш по коси,
застаје ти дах,
звезда светлуца
по очима жмирка,
поново да полети.
Није јој равна
ни горска вила!
Бог је
у беасконачности
и души човека,
зна да прашта
љуби и воли.
Бог је
у недрима
и свакој жељи,
која сија и светли
и неће да пусти
да тугујеш.
Бог је
у доброти и срећи,
зна да обрадује
радошћу из душе
и песмом из срца.
Бог је
спас од греха,
и рај у срцу и души
грешника и праведника.
Неизмерна љубав
Сија и светли
И пије радост
Из срца и душе
Неизмерна љубав
Удара у звона
Да је важнија
Од воде и хлеба
Неизмерна љубав
Крије се од лажи
И спава у загрљају
Истине и правде
Неизмерна љубав
Предрасуда нема
Хоће све да пружи
И све да ти узме.!
Хвала им за лаж,
и нека се покрију по глави
и нека се сакрију у мишију рупу.
Хвала им за истину,
која и данас плаче и ћути,
и за науку која се сакрила од људи!
Хвала им за глуве речи
и рану, која крвари у сну и на јави,
и срећу која не уме да се брани!
Хвала им на безобразлуку,
у ком чекају у реду за похвалу
и хвала им за очајање у срцу и души.
Хвала им за све што су направили,
и хвала им за непристојно оговарање
и хвала им за доброту које нема.
Хвала им
на искрености која лаже
и разуму који је залутао,
и животу који се каје!