Добродошли!
Хоћу своју душу,
искрену и чисту,
Богу да је предам!
Сахранићу прошлост и
Молићу се из чисте, дечије душе,
ја хоћу да живим од слоге и доброте
и радости која тече из Божијих уста,
Он смањује неправду и доноси правду.
Хоћу тако чиста
да шетам и берем цвеће,
да дарујем по један цвет
тужној и заборављеној
души, која лута и плаче.
Хоћу да љубим
и носим мир и срећу,
опростим човеку
и мирно , без туге
предам своју душу.
Тражим лепоту
тамо где је
нећу наћи
у трњу и руци
што дрхти и проси
у кори хлеба
у празној флаши
и смрти
кад се опрашташ
од живота
и бојиш се
за дела своја
како ће вага
да измери.
Помири речи наше
лепоте нема
у оку твом
из њих…
излећу вране
сећаш се
да смо некад
играли фоте
само се сети
лепота је ту
крај нас
врати јој сјај
пружи јој руку
убери јој цвет
и пољубац дај.
Ако се икада вратиш
Немој правдати себе и
Тражити кривца у мени
Ако се икада вратиш
И сазнаш истину о мени
Немој осуђивати себе
Ако се икада вратиш
Заборави да сам те чекала
У погледу који ми припада
Ако се икада вратиш
Искористи моју жељу
И заборави своју!!
Месец је сијао
Са звездама на челу
И носио тајну у срцу
И рушио тамнице зла
И живео за васкрснуће
Докле ћеш да лажеш
Кад знаш да истина
На престолу седи
И чека да те казни
Месец је оличење
Тишине, таме и снаге
Где сијају звезде
И испуњавају жеље.!
Пишем све што желим
И не могу стати изазвана
Снагом и лепотом стиха
Свако слово ја преплићем
И окрећем да баш буде како ваља
И како ми наређује савест и доброта
Зависници свога ега
Не могу га похвалити
Кад им ништа није лепо
И не могу честитати
Све су сузе овог света
Због човека који мрзи
И који је од памтивека
Научио да се свети
Стави на сто свето писмо
И научи што ти приповеда вера
И моли се за све грехе и заблуде
У којима народ не уме да прашта!
На великој муци
кад треба признати:
зашто баш тако и
никако другачије.
Увек у праву,
и никад извини,
и никад опрости.
Смишљаш и лажеш,
и стојиш на једној нози,
и пазиш да се не оклизнеш.
И увек нађеш оправдање
за изречене речи и увреде,
и свима враћаш мило за драго.
У глави све лажи
користиш за оправдање
и скупљаш ситнице у причи,
и кријеш истину иза леђа.
Да си рођен из навике
И недостатака у љубави
И жељи да личиш на родитеље
Никад те не бих погледала
Да си рођен из срца и душе
И судбини мојих очекивања
Сачекала бих срећу у очима
Да си рођен из жеље детета,
Смејали би смо се и плакали
И били заувек заједно
И никад не би зажалили
Да си рођен из неверице
Стајали би на ивици провалије
И схватили да је живот утакмица
У којој нема победника!!
Откад те не волим,
птице певају ,,последње збогом”
а душа умире у исповести.
Откад те не волим,
живот није исти
и туга је дочекала
да ми се свети.
Откад те не волим,
нисам за све крива
и немам коме
да се правдам.
Откад те не волим,
немам чега да се бојим,
кад су се обистиниле
све моје слутње.
Магија је
бити сам,
немој плакати
кад крене суза
ти је прогутај,
вриском зачепи уста
људима злим,
који се смеју
твојој самоћи.
Бити сам и имати
у срцу неког,
није тешко.
Моје туге
у црној ноћи
болују и плачу.
Моје туге
у срцу тишине
чекају да ме
обликују по себи.
Моје туге
у крилу анђела
сијају и светле
и траже срећу.
Моје туге
боје се себе
у не желе у
себи да ћуте.