Баба и деда

Оборелог лица и седе косе
заједно шетају док их још старе ноге носе
проживели скоро век и више заједно
дисали уз љубав, тугу, сузе и смех ко једно.

То је права љубав која се дочека
у трајању и више од пола века
иако су стари они се још воле
и једно другом не могу да одоле.

Још првога дана када су се срели
знали су шта су хтели
да сапутници кроз живот једно другом постану
и да заувек заједно и у добру и у злу остану.

Ретко је а и лепо видети бабу и деду
како заједно шетају, живе и једу
како заједно и срећни иду кроз остатак живота
е, то је права љубав и лепота.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović