Аутор: Milovan Petrović

Verujem u sutra
možda glupo zvuči
u vremena smutna
što nas ka dnu vuku.
Verujem u sutra
u bolja nam jutra
i u svaku iskreno
ispruženu ruku.
Verujem jer nisam
od onih što kažu
da će sutra biti
gore nego sada.
Verujem jer živim
i znam da bez vere
umrlo bi sutra
s’ njim i moja nada.

Milovan Petrović

 

 

 

Želeo sam kad porastem
da postanem lik sa trona,
želeo sam al’ uzalud
na tronu je bila ona.

Želeo sam na vrh stići
i ne biti samo sena,
al’ odavno na vrhu je
lepršala kosa njena.

Želeo sam i gle čuda
i meni se nešto desi,
proviđenje ili sudba
tu kraj nje me odmah smesti.

Želeo sam,… sad ne žalim
tron za mene baš i nije,
zbog te kose ja sam srećan
što na vrhu sad se vije.

Milovan Petrović

I danas si prolazila gradom
pogledom si tražila me kradom
pričaš da bi dala sve na svetu
da nam oči ponovo se sretnu.

Da doživiš stara osećanja,
u stomaku prijatna gibanja.
Da ponovo krenu leptirići,
ma gde bilo , već će negde stići.

Ne traži me ja u gradu nisam,
bar u gradu nisam tvojih želja,
u njemu mi samo mladost osta
a i dani sreće i veselja.

Ne traži me jer me više nema
u grad mila odavno ne svraćam,
sada živim od njega daleko
i sve grehe iz mladosti plaćam.

Milovan Petrović

Zaspalo je Potamnavlje
u poljupcu povečerja
zaspalo je Ćukovine
i ostala sela.

Zaspala i žitna polja
rodne bašte i zabrani
zaspali i ljubavnici
u pesmama opevani.

Samo svitac fenjer pali
i nadzire pomrčinu
a sova mu društvo pravi
zagledana u daljinu.

Još Tamnava s’ njima budna
i žuborom vode peva
zaspala su sela naša
Ćukovine sneva.

Sve zaspalo i sve sanja
novog dana milovanja.

Milovan Petrović

 

Žena u noći a sa njom ja
oboje tužni to mesec zna
čemu ta tuga u mračnoj noći
zašto su tužne te plave oči.

Ref:
Sad odlazim odvodi me zora
meni mašu s’ komšijskih prozora
meni mašu ne znaju da patim
tek pošao, već bi da se vratim.

Tužne su oči mesec već zna
na dugi put odlazim ja
ostaju same te plave oči
prepune tuge u tamnoj noći.

Ref;  Sad odlazim….

Tuguje ona tugujem ja
tako smo blizu do našeg sna
tako smo blizu a tako daleko
kud nas to vodiš života reko.

Ref;   Sad odlazim…

Milovan Petrović

(Pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com

Grešio sam u ljubavi
grešili su drugi tako
pravim putem uvek ići
u životu nije lako.

Ref:
Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.

Grešio sam kajao se
to je deo sudbe moje
sad me stiže kletva njena
bolom plaćam grehe svoje.

Ref;

Proklela me ….

Grešio sam, oprosti mi
svetac nikad biti neću
vrati meni prošle dane
vrati meni moju sreću.

Ref.

Proklela me….

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com

Na volim te
i ne želim više
lažem sebe to već znaš i sama
sve lepo je nestalo zauvek
samo priče ostaše za nama.

Ne volim te
ponavljam u sebi
a sanjam te opet svakog dana
lažem druge
al’ ne mogu sebe
naša priča nije ispričana.

Ne želim te,
kako gordo zvuči
još u srcu mome živi nada
da ću opet biti senka tvoja,
pratiti te ulicama grada.

Ne volim te,
kažem samom sebi
ali srce tuguje i pati
ne volim te,
kako eho boli
kad se negde iz daljine vrati

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na:
milovpetrovic@gmail.com

Laku noć društvo
tonem u san
odavno je noć
zamenila dan.

Odlazim u postelju
jer ja samo znam
jedna žena svake noći
dođe mi u san.

Dođe mi pred zoru
kada dan zarudi
a sunce me svojim zrakom
bezobrazno budi.

Ne budi me zoro
ja ne želim dan
sve što želim to je samo
da potraje san.

Prespavaću jutro
prespavaću dan
prespavaću jer ne želim
da prekidam san.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na; milovpetrović@gmail.com

Prvi se maj
zbunjeno čudi,
ne zna šta mu je tema.
Na brežuljku velika masa ljudi
al’ nigde radnika nema.
Bogataš vola vrti na ražnju,
deca mu čude se maju;
“Šta ćemo ovde bogati oče,
i šta će biti na kraju!?”
Rudar i danas u rudniku radi,
neka i nije šteta,
njegova deca su kući gladna,
kome to danas smeta?
Sve je postalo velika farsa,
dal’ radnik još uvek živi!?
Gde su nestali
i da li su i sami
za svoju sudbinu krivi?
Danas se eto i ja čudim
al’ svemu nije kraj,
ustaće radnik
ispravit kičmu,
doći će i njegov MAJ.

Milovan Petrović