Iako te želim u sebi te ćutim
dok želja za tobom u perle se niže
kroz šapat tišine u snove te slutim
al’ korak mi stane kad krenem ti bliže
Pa duša zajeca,ko struna treperi
sahranjena živa,pod humkom u hladu
gde predade sebe premoćnoj Himeri
da joj čežnje svoje prospe svud po Hadu
Ne marim za sebe al’ dođe mi tako
kad radosna misao dušu mi moli
nasmejem se glasno iako bih plak’o
što nisi kraj mene kad duša te voli.
Zbog slabosti ljudske na sebe se ljutim
ćutke te volim al’ glasno te slutim.
autor
Jovica N. Đorđević
02.08.2025g.
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.699 пута)
