Borislava DVORANAC
NIKADA VIŠE
Zaglavio sam tamo
gde nema želja ni verovanja
samo očaj
tonem i vučem
sa sobom njih
a volim ih
više od sebe
i puštam da tonu
ne neću više
dosta
zbog njih sam jak
nabacio sam osmeh
a ne smeje mi se
pevušim
a plačem od muke
i verujem
a nade ni zrno
znam
stvorio sam
čauru
bljuvao vatru
terao od sebe sve
pakao nervoze bola
poklanjao
težak dan činio težim
crno Sunce sitnicu nemoći
darivao voljenim
znam
kako boli mržnja
ljubljenog bića
kako izgleda izgovor
kako plače nevino dete
sve zbog mene
a čujem
kako mi slatko zbori
bojažljivo pojem srne
i nada se
sjaju oka
a ja
ćutim
nem
nepomičan
gledam je dok plače
osmehom skriva suze
hoda na prstima
bori se za mene
za nas
a ja je vukoh u bezdan
ne nikada više
grlim svoju golubicu
letim njenim krilima
milujem ptiće