Други
пишу: 
У Горњем Адровцу одржана традиционална културна манифестација: “Пуковнику Рајевском у част”
у Крушевцу.
Манифестација је била изузетно посећена, а присуствовао је и велики број песника из целе Србије. Програм је започео уводним излагањем о Николају Николајевичу Рајевском, који је живот дао за слободу Србије, на овом месту, где је његова мајка касније подигла цркву у његову част. Пуковник Николај Николајевич Рајевски је био инспирација Лаву Толстоју за чувени роман “Ана Карењина”.
Према речима Љубодрага Обрадовића, председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, пуковник Николај Николајевич Рајевски потиче из угледне руске племићке породице. Био је унук прослављеног генерала Николаја Рајевског, хероја Отаџбинског рата 1812. године, (против Наполеона, а његов легендарни ратнички подвиг овековечио је Лав Толстој у роману “Рат и мир”) по којем је и добио име.
И његов отац, који се такође звао Николај Николајевич (1801—1843), био је генерал-лајтнант. Оженио се Аном Михаиловном Бороздиној (1819—1883), за коју се говорило да је била лепа, угледна и образована жена. Отац му је умро млад, оставивши иза себе двојицу малолетних синова Николаја и Михаила. Касније, Николај и Михаил су завршили студије на Московском универзитету (Физичко—математички факултет). Николај је још током студија показивао интересовање за књижевност и историју словенских народа, течно је говорио француски, немачки и енглески, а разумео је и српски). Николај се касније бавио разним јавним и државним пословима.
После студија оба брата су били на служби у гардијском хусарском пуку. Рајевски, као тридесетогодишњак, добија чин пуковника, а затим одлази у Ташкент где учествује у ратним операцијама, где је и рањаван. Николај је, још као млад официр, био упућен у специјалну мисију на Балкан и у Србију, а права драгоценост су четири писма пуковника Рајевског из 1867. године приликом његовог првог доласка у Србију. Прво писмо од 15. маја по старом (30. маја по новом календару) датирано је из Чачка, док је потоње од 2/14. јуна послао из Београда. Сва је писао на француском језику и сва су упућена министру српске војске пуковнику Блазнавцу. За путовање у Србију и Босну, у специјалну мисију, одабрао је Рајевског нико други него руски цар Александар Други, инструкције је дао министар војни Миљутин, а у Србији га прихватио српски министар војни Блазнавац.
Девет година касније, други долазак пуковника Рајевског је 1876.г. као добровољац у Српско-турском рату. Са собом је довео велики број руских добровољаца (3.000 – 5.000). По доласку у Београд из Одесе, првих дана августа месеца 1876, одмах се јавља на моравски фронт у штаб генерала Черњајева на Делиграду. Черњајев је једно време на Рајевског гледао са подозрењем, на шта се Рајевски није обазирао. Генерал Михаил Григорич Черњајев убрзо додељује Рајевском команду над одређеним здруженим одредима.
Прву битку на тлу Србије Рајевски је водио за село Моравац, док је најславнија победа на Моравском фронту била битка на Шуматовцу, где су небројени напади од Турака били одбијени. Ипак, на моравском ратишту тих дана изгинуло је око 9 хиљада српских војника и најмање 31 руски официр и више од 15 хиљада припадника турске војске.
Љубодраг Обрадовић
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, у част пуковника Рајевског, организовало је песничку манифестацију у Порти Манастира Светог Романа Ђунишког на дан упокојења славног руског официра и великог пријатеља Српског народа.
Аутор: Ж. Миленковић
